Ispovest supruge i majke: Koliko god roditeljstvo bilo predivno, ne možemo graditi brak oko dece

Umorna sam, ne želim da živim sa strancem kad deca odrastu

Prošla su dva meseca od rođenja mog drugog deteta i suprug i ja sedeli smo u restoranu. Delili smo predjelo kao i uvek, ali jednostavno nije bilo kao u dobra stara vremena. Zapravo, ovo nam je bio prvi izlazak otkako smo dobili drugo dete i prvi put smo bili sami zajedno, a osećala sam se nespretno i nesigurno.

Sedeli smo jedno pored drugog, umakali krompiriće u sos, ćutali i posmatrali prolaznike kroz prozor. Umorna sam, nemam šta da kažem, nikakvu priču nemam da ispričam. Veče smo proveli uglavnom u tišini. On je gledao bejzbol utakmicu u baru, a ja sam gledala u ljude.

Bili smo mladi kada se venčali, samo što sam napunila 20 godina, a on je dve godine stariji. Bili smo deca, a ubrzo smo dobili i svoju decu. Toliko toga se promenilo u našem životu za kratko vreme otkako smo stali na ludi kamen.

Neki stručnjaci veruju da se tokom 20-ih godina više menja karakter nego u bilo kojoj drugoj deceniji života. U 26-oj sam shvatila da je to istina. Kad je pre godinu dana stigla naša druga beba, mi smo bili u braku pet godina.

Oboje smo bili usred promene poslova i i nismo bili oni isti ljudi koji su u crkvi koju pamtimo iz detinjstva izgovorili sudbonosno „da“. Prošlo je malo više od godine dana od našeg prvog izlaska nakon što je naše drugo dete došlo na svet, i nije se mnogo toga promenilo.

Ovog vikenda smo proslavili šestu godišnjicu našeg braka i još uvek dosta ćutimo tokom večere ili tokom dugih vožnji. Ponekad se brinem da su vreme i majčinstvo od mene stvorile dosadnu ženu. Da li je ta promena ličnosti bila dobra ili me je učinila dosadnim partnerom za noćni izlazak?

O čemu mogu da pričam osim o nicanju zubića, menjanju pelena ili nekoj slatkoj stvari koju je naše dete uradilo kad je suprug bio na poslu?Nije samo jedna osoba kriva što se brak ponekad svodi samo na razgovore koji se odnose na brigu o deci, sitnice i novac. Poslednjih nekoliko godina bile su ispunjene prelepim stvarima – nova deca, dugo očekivana nova radna mesta, novi dom.

Ipak, ove stvari monopolizuju naše vreme, energiju i pažnju, a naši zajednički trenuci svode se na onih nekoliko minuta na kauču kada uspavam decu i odlazak u krevet kad padamo s nogu od umora. Ali, zanimljivo je da ipak nije tako loše kao što izgleda. Zajedno smo stvorili porodicu i naš odnos se promenila nakon njihovog dolaska.

Potpuno je razumljivo da mi brak više nije uzbudljiv kao ranije. Nisam nesigurna u svom braku. Znam da je moj muž pažljiv i da me voli na duge staze. Znam da je on u mom timu zauvek, čak i kad sam previše umorna da složim smislenu rečenicu. I nadam se da on zna da i ja isto osećam prema njemu. Ne treba mi muž da me zabavlja ili da uvek ima nešto zanimljivo da kaže.

Ipak, bilo bi naivno verovati da je u redu da naš brak nastavi u tom smeru. Možda je u redu da se neko vreme naš život svede oko roditeljstva, ali da bi naš brak dugo opstao, to vreme mora biti kratko. Ne želim da budem sa „strancem“ kad deca odrastu. Koliko god roditeljstvo bilo predivno, ne možemo graditi brak oko svoje dece. Odgajati decu je naporan posao.

Našem braku je potrebno još nešto na šta ćemo se osloniti kad stvari ne idu na dobro. I deca će odrasti, pa ćemo vremenom ponovo biti sami. Ne želim da da tada pored mene bude „stranac“.

Infpult