Ukoliko ljubav nije kao u pesmi “Plavi čuperak”, onda je i ne želim

To sam kao posvetu, ali i kao napomenu, napisla jednom momku kada sam mu poklonila zbirku pesama meni omiljenog Mike Antića.

Ja sam, kao i mnogi (većina), mislila da je “Plavi čuperak” nastao kada je Mika bio zaljubljen. No, saznajem – ta pesma nije namenjena nijednoj ženi.

Ono, sigurno ju je Mika recitovao mnogim ženama koje su mu se sviđale, ali nije nijednoj bila namenjena. Valjda ni suđena.

Uostalom, kada malo bolje razmislite, ova je pjesma čistija od ljubavi između muškarca i žene. Nije konkretna, već vanvremenska i svevremenska. Zato smo ju valjda svi i voleli, i svi se u njoj pronalazili, ali nikada do kraja i našli.

Mika je često naglašavao da je u ljubavi više bio posmatrač, učesnik gotovo nikad. Možda je on bolje shvatao uzvišenost ljubavi i njenu težinu od nas. Pa ju je dotakao i pretočio u poeziju.

I ne, nemojte nas pogrešno shvatiti – on je doslovce živeo od ljubavi. Ali i za ljubav. Tragovi tog života i dalje postoje.

A ljubav između ostalog ima tu funkciju da, kako je on govorio podmaldi čoveka. Upravo to osetimo čitajući:

PLAVI ČUPERAK

Čuperak kose obično nose

neko na oku,

neko do nosa,

al’ ima jedan čuperak plavi

zamisli gde?

U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.

U glavi.

To nije moj čuperak plavi

već jedne Sanje iz šestog ‘a’.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana

čuperak nečije kose tuđe

malo u tvoju glavu uđe,

pa se umudriš,

udrveniš,

pa malo – malo pa… pocrveniš,

pa grickaš nokte

i kriješ lice,

pa šalješ tajne ceduljice,

pa nešto kunjaš,

pa se mučiš,

pa učiš – a sve koješta učiš.

Izmešaš rotkve i romboide.

Izmešaš note i piramide.

Izmešaš leptire i gradove.

I sportove i ručne radove.

I tropsko bilje. I stare Grke.

I lepo ne znaš šta ćeš od muke.

Sad vidiš šta je čuperak plavi

kad ti se danima mota po glavi,

pa od dečaka – pravog junaka

napravi tunjavka i nespretnjaka.

Lola