Zašto je „treća sreća“ presudna u ljubavi

Kažu da se uistinu zaljubimo samo u tri osobe u našem životu. Isto tako veruje se da nam je potrebna svaka od tih ljubavi iz drugih razloga.

Prva
Često se prvi put zaljubimo kad smo mladi, ponekad već u srednjoj školi. To je idealizovana ljubav – ona koja se čini kao iz bajki koje smo čitali kao deca, piše „Elephant journal“.

To je ljubav koja odgovara onome što društvo očekuje od nas da bi trebalo da radimo – i verovatno naši roditelji.

Ulazimo u to s uverenjem da će nam to biti jedina ljubav i nema veze ako nam se i ne čini da je baš kako treba ili ako nam se dogodi da moramo da progutamo naša lična uverenja kako bi ona funkcionisala, jer duboko u sebi verujemo da je to ono što ljubav treba da bude.

Sve je to iz razloga što nam je kod ove vrste ljubavi važnije kako nas drugi gledaju nego kako se mi stvarno osećamo. To je ljubav koja se čini ispravnom.

Druga
Druga bi trebalo da bude naša teška ljubav – ona koja nas uči lekcije o tome ko smo i koliko često želimo i imamo potrebu da budemo voljeni. Ovo je vrsta ljubavi koja boli, bilo putem laži, bola ili manipulacije.

Mislimo da smo sada napravili drugačiji izbor nego prvi put, ali u stvarnosti još uvek pravimo izbore iz potrebe da naučimo lekcije – ali i dalje ustrajemo i držimo se toga.

Naša druga ljubav može da postane krug, onaj koji često ponavljamo jer mislimo da će rezultat nekako biti drugačiji nego pre. Ipak, svaki put kada pokušamo, nekako završi gore nego pre.

Može da dođe do emotivnog, mentalnog ili čak fizičkog zlostavljanja ili manipulacije – najverovatnije je da će doći do teške drame.

Upravo to je ono što nas drži zavisnim u toj priči, jer to je emotivni rolerkoster ekstremnih uspona i padova – držimo se padova očekujući uspone.

Kod ovakve ljubavi pokušavanje da uspe postaje važnije nego što bi trebalo. To je ljubav za koju bi voleli da je ispravna.

Treća
Treća je ljubav ona koju ne očekujemo, ona koja nam se najčešće čini pogrešnom i koja uništava sve preostale ideale koje smo stvorili o tome što bi ljubav trebalo da bude.

Ova ljubav dolazi tako lagano da se čini da to nije moguće. To je ona vrsta u kojoj veza ne može da se objasni i koja nas obara s nogu jer je nikad nismo planirali.

Ovo je ljubav u kojoj se spojimo s nekim i jednostavno odgovaramo jedno drugom – nema idealizovanih očekivanja o tome kako bi svaka osoba trebalo da se ponaša, niti ima pritiska da postanemo neko drugi, drugačiji od onoga što jesmo.

Jednostavno smo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo – i to nam odgovara.

To nije onako kako smo zamišljali da će naša ljubav da izgleda, niti je u skladu s pravilima za koje smo se nadali da će nam dati sigurnost. Naprotiv, ona će da protrese naša prethodno stvorena shvatanja i pokazaće nam da ljubav ne mora bude onakva kakvom smo je zamišljali, kako bi bila iskrena.

Ovo je ljubav koja kuca na naša vrata bez obzira na to koliko nam treba da odgovorimo. To je ljubav za koju osećamo da je prava.

Možda ne doživimo svi ovo
Možda ne doživimo svi ove ljubavi u ovom životu, ali to je verovatno samo zbog toga što nismo spremni na to. Možda zapravo treba stvarno da naučimo šta ljubav nije pre nego što shvatimo šta ona zaista jeste.

Možda se ne radi o tome da li smo ikada spremni za ljubav, već da li je ljubav spremna za nas.

Osim toga, ima ljudi koji se zaljube jednom i ta ljubav strastveno traje do njihovog poslednjeg daha.

Sve te izbledele i istrošene slike naših deka i baka koji izgledaju jednako zaljubljeno s 80 godina kao i na slikama njihovog venčanja – vrsta ljubavi zbog koje se zapitamo znamo li uopšte da volimo.

Neko je jednom rekao da su oni srećnici i verovatno jesu. Međutim, ipak su istinski srećnici oni koji su došli do treće ljubavi.

Oni su ti koji su umorni od pokušavanja i čija slomljena srca leže kucajući pred njima i pitaju se da li je nešto iznutra pogrešno s načinom na koji vole.

Međutim, nije. Radi se samo o tome voli li ih partner na isti način kao i oni partnera ili ne.

Samo zbog toga što nije uspelo pre ne znači da neće da uspe sada.

IZVOR: atma.hr