Odnos prema hrani učimo od rođenja, ipak kada dođe do gojaznosti uz stručnu pomoć trebalo bi potražiti prave uzroke, a potom se suočiti sa problemom.
O tome kako gojaznost psihološki utiče na život i kako se on menja kod osoba koje izgube kilograme razgovarali smo u okviru kampanje „Kalorijama protiv korone“ sa Natašom Janković, psihologom i porodičnim psihoterapeutom iz Doma zdravlja MediGroup.
Koji su osnovni uzroci gojaznosti, pre svega psihološki?
Pre razmatranja potencijalnih psiholoških uzročnika gojaznosti, potrebno je utvrditi postoje li zdravstvene tegobe koje su tome doprinele.
Bitan faktor koji takođe treba razmotriti je koliko je dugo neko gojazan.
Ukoliko je to kratkoročan problem, treba ispitati da li je u tom vremenskom periodu bilo određenih stresnih događaja ili značajnijih životnih promena što onda može biti reakcija na taj događaj.
Kod dugoročnih problema kroz psihoterapijski rad ispituje se da li je bilo određenih značajnijih stresnih životnih događaja, trauma ili drugih problema vezanih za lični razvoj ili porodičnu dinamiku.
Odnos prema hrani se stiče od samog rođenja i zavisiće od toga kako su se – prvo majka, a kasnije i oba roditelja – postavljali prema hrani i kakvi su se rituali, povezani s hranom, praktikovali u primarnoj porodici.
Ako postoje određeni nesvesni obrasci koji su se u tom periodu formirali poželjno bi bilo osvestiti ih tokom psihoterapijskog rada da bi se samim tim i odnos prema hrani promenio.
Poželjno bi bilo napraviti razliku između emocionalne i fizičke gladi.
Emocionalna glad je kompulsivna i javlja se naglo i zahteva što brže zadovoljenje, potrebu da se što pre nešto pojede i to obično nešto sasvim određeno, jer bilo šta drugo neće zadovoljiti „glad“, i u tim situacijama se često poseže za slatkišima što dovodi do kratkotrajnog osećanja olakšanja i zadovoljstva.
Fizička glad nastaje postepeno i javlja se obično u vreme koje se praktikuje za obroke, javlja se osećaj praznine u želucu i može se zadovoljiti bilo kojim izborom namirnica.
Problem nastaje kada se formira navika da se na stres i negativne emocije reaguje uzimanjem hrane što dugoročno može negativno uticati na zdravlje između ostalog i na povećanje telesne težine.
Na koji način gojaznost utiče na psihološko biće osobe?
Mediji nas svakodnevno izlažu slikama savršeno oblikovanih tela što kod gojaznih osoba može izazvati osećanje neadekvatnosti, nedovoljne privlačnosti kao i stida.
Konstantni pokušaji i neuspesi da smršaju mogu povećati osećanje frustracije i nekompetentnosti kod gojaznih osoba tako da svaki neuspeh u uspostavljanju samokontrole pojačava osećanje nemoći što vremenom može dovesti i do određenih ozbiljnijih psiholoških problema kao što su anksioznost i depresija.
Gojazni pojedinci mogu biti izloženi jačoj stigmatizaciji i diskriminaciji u odnosu na ostale stigmatizovane grupe zato što se često krive za svoju situaciju.
Informisanje ljudi o uzrocima gojaznosti može doprineti smanjenju stigme koja se vezuje za problem gojaznosti.
Svakako, trebalo bi napraviti razliku između stvarne gojaznosti potvrđene od strane stručnjaka prema zvaničnim parametrima i subjektivnog osećaja gojaznosti iako ne postoje objektivni pokazatelji.
U drugom slučaju bi osoba, zbog iskrivljene slike koju ima o sebi, mogla početi da se izgladnjuje što bi moglo dovesti do razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema i poremećaja u ishrani.
U tim situacijama poželjno bi bilo tragati za psihološkim uzročnicima koji su u osnovi nečijeg nezadovoljstva sobom.
Šta je sve potrebno da bi neko odlučio i uspešno doveo svoju prekomernu težinu na zdravu?
Određen način života i navike u ishrani koje se tokom dužeg vremenskog perioda praktikuju mogu, između ostalih faktora, doprineti nakupljanju viška kilograma, tako da će za promenu načina života i korigovanje već postojećih navika trebati vremena i strpljenja.
Jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je uobročenost.
Obroke bi trebalo imati svaki dan u približno isto vreme.
Brz tempo života i nedostatak vremena dovodi do toga da ljudi često tokom dana preskaču obroke pa onda to nadoknađuju u večernjim satima, kada završe sa obavezama, i ako to pređe u naviku vremenom može doći do poremećaja metabolizma što može prouzrokovati i povećanje telesne težine.
Tokom psihoterapijskog rada bitnije je fokusirati se na psihološke uzročnike koji leže u osnovi prejedanja nego na sam cilj gubitka težine.
Ako se psihološki uzročnici ne otklone osoba može lako povratiti staru kilažu i nakon mršavljenja.
Šta se menja u životu gojazne osobe kada smrša?
Formiranje zdravih navika doprinosi osećanju opšteg blagostanja i boljem kvalitetu života.
Smanjuje se rizik od različitih bolesti i dolazi do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.
Povećava se produktivnost i više energije je na raspolaganju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Povećava se samopouzdanje i osećaj zadovoljstva zbog ostvarenog uspeha.
Otklanjanje psiholoških uzročnika gojaznosti proizvešće pozitivne promene i u drugim aspektima života osobe.
Da li je tačno i šta znači ne tako retko izgovorena rečenica da je gojaznost “bolest siromašnih”?
Nema objektivnih pokazatelja za tačnost floskule da je gojaznost bolest siromašnih jer veći je procenat gojaznih osoba u tzv. bogatim društvima.
Moglo bi se odnositi na činjenicu da hrana koja u sebi ne sadrži dovoljnu količinu hranjivih materija je ujedno i jeftinija, pa samim tim i dostupnija, takođe sadrži veliku količinu praznih kalorija koje značajno utiču na povećane telesne težine.
Tekst: Lepa&Srećna
You must be logged in to post a comment Login