Priča o dobročinstvu koju bi svi trebalo da pročitaju i da se nad njom zamisle!

Da li su naše razlike razlog tome da manje budemo ljudi i da li je potrebno da nas zadesi teška nevolju da shvatimo da smo svi isti pod ovim Suncem.

Pored tela preminulog starca tekao je izvor žive vode, koji je Gospod proizveo za njegova milosrdna dela. Ovaj kladenac nazvan je „izvor milostivog neprijatelja“.

Interesantna priča o tome kako je nastao jedan izvor, nazvan izvorom milostivog neprijatelja, a sve to zahvaljujući dobročinstvu jednog starca.

Ovo se dogodilo u Arabijskoj pustinji.

Pored usahlog izvora ustavio se stari Arab radi odmora. Osećao je žeđ, ali nije hteo uzeti tikvu s vodom, jer je znao da za dva dana hoda na svome putu neće naći vode.

U tom trenutku, povodeći se, kladencu je prišao mlad čovek.

„Vode, vode“… – moli on pružjući ruke.

Starac je tužno zanjihao glavom, rekavši:

„Kladenac je suv“.

„Umirem od žeđi. Već tri dana nisam okusio ni kapi vode“.

Starac mu tada pruži sud sa vodom.

– Stani… Ti si iz plemena Samaila, reče mu mladić.

– Da…

– Poznao sam po tvome prstenu. Ja sam iz Ashadida, neprijatelj tvoga plemena i ti mi ne možeš dati vode.

– Pij, kratko odgovori starac.

Mladić uze sud i stade piti.

– A sad idi sa tim sudom za dva dana doći ćeš do oaze.

– Oče… Šta će s tobom biti?!

– Ja ću ostati ovde, jer ja sam star a ti si mlad. Kad dođeš domu, reci kako se poneo hadži Samail.

Mladić pođe pa se opet vrati i reče: Imaš li dece, sinova, kćeri, unuka?

– Nikoga, reče starac i mladić pođe spokojan.

Starac je slagao. Imao je dece.

Prošlo je nekoliko dana. Ashadid se vrati kladencu s vodom i kamilom, ali starac beše mrtav. Ali pored njegova tela tekao je izvor žive vode, koji je izveo Gospod – za spomen dela milosrđa.

Izvor ovaj nazvan je „izvor milostivog neprijatelja“.

Baštabalkana