Samo se ovako umire:“Što ste manje živeli svoj život, to je veći strah od smrti. Pri tome, bežanje nikada nije rešenje!“

pixabay.com

Lifestyle

Samo se ovako umire:“Što ste manje živeli svoj život, to je veći strah od smrti. Pri tome, bežanje nikada nije rešenje!“

Svaka osoba mora da izabere onoliko istine koliko može da podnese, rečenica je Irvina Jaloma, pisca i psihoterapeuta koji je osvojio svet romanima u kojima se junaci uglavnom suočavaju sa istinom o sebi.

Neobični Amerikanac, potomak je jevrejsko-ruske emigrantske porodice. Odrastao je u siromašnom crnačkom predgrađu. Sada je penzionisani profesor psihijatrije Stenford univerziteta, a bavio se psihoterapijom. Poznat je kao zagovornik grupne terapije.

Njegove prve knjige imale su pedagošku namenu, učenje o grupnoj psihoterapiji, a ta pedagoška crta se prenela i na njegove najpopularnije romane u kojima nam kroz pitke rečenice, približava unutrašnji svet velikih filozofa. Romani Kad je Niče plakao, Problem Spinoza i Liječenje Šopenhauerom nas upoznaju sa filozofijom, filozofima, ali i sa nama samima i imaju terapijsko dejstvo.

Sa knjigama Jaloma, čitalac može zasigurno da shvati da nije sam u suočavanju sa egzistencijalnim strahovima.

Što više poznajemo sebe, bolje živote možemo da živimo. I kada zapadnemo u nevolju, vrlo često ono što se dešava je da izrone delovi ličnosti koje ni mi sami ne poznajemo dobro, kaže Jalom.

Upravo takvo suočavanje sa sobom doživljavaju i njegovi likovi kroz psihoterapiju ili terapiju razgovorom. Pri tome, terapijsko dejstvo je uvek obostrano. Jednako ima lekovito dejstvo i za onog koji se ispoveda i za onoga koji sluša.

Psihoterapeutska praksa Jaloma je duboko ukorenjena u njegovim romanima, a pogotovo u zbirci pripovedaka Krvnik ljubavi.

Ne volim da radim sa pacijentima koji su zaljubljeni. Možda zato što im zavidim. I ja žudim za ljubavlju. Možda zato što su psihoterapija i ljubav fundamentalno nespojive.Dobar terapeut teži da se izbori protiv tame u čoveku i pronađe prosvjetljenje, dok romantičnu ljubav podržava misterija koju svaka vrsta inspekcije ruši. Moram da budem dželat ljubavi.

Jednako interesantan u svojim stručnim knjigama, Jalom ne izopštava psihoterapeuta kao čoveka koji više zna, već ga u patnjama i strahovima izjednačava sa pacijentom.

Najjači motiv straha, prisutan kako u romanima, tako i u stručnoj literaturi Jaloma je strah od smrti. To se može videti i u citaima iz njegovih knjiga, gde se u okviru straha od smrti daje najveća vrednost upravo životu:

-Život je iskra između dve identične praznine, tame pre rođenja i tame posle rođenja. („Kad je Niče plakao“)

-Živite život punim plućima i onda, samo onda možete da umrete. Nemojte ostavljati neproživljeni život za sobom. („Lečenje Šopenhauerom“)

Ono što je njegov recept protiv straha od smrti je proživljen život:

„Što ste manje živeli svoj život, to je veći strah od smrti. Pri tome bežanje nikada nije rešenje jer bol je tu; kad mu zatvorite jedna vrata, pokucaće negde drugo“.

Sada već u godinama, često govori o strahu pacijenata od njegove smrti i odsustvu u terapeutskoj podršci. U istom strahu su i čitaoci njegovih dela – da će otići i ostaviti ih bez još jednog Jalomovog leka.

Kultivišise

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top