Pismo samohrane majke odjeknulo svetom: Moraju da vežbaju hrabrost i samoću, ljubav ipak nije dovoljna!

pixabay.com

Kuća i porodica

Pismo samohrane majke odjeknulo svetom: Moraju da vežbaju hrabrost i samoću, ljubav ipak nije dovoljna!

Bilo bi divno da svaka ćerka pročita ovaj tekst

Neimenovana 45- godišnja samohrana majka dvoje dece u pubertetu iz Italije objavila je otvoreno pismo na blogu SOS Donne upućeno ćerkama, koje je odjeknulo svetom.

Njenu ispovest prenosimo u celosti:

“Neke stvari treba govoriti svojim ćerkama. Na primer, istinu. Možemo početi od toga da im objasnimo da ljubav nije zeleno polje okruženo dugama i slatki poljubac na kiši. Treba da im kažemo da ljubav ipak nije sve. I da joj može doći kraj. I da, nažalost, bez finansijske nezavisnosti, nema ni emotivne nezavisnosti.

I da to treba biti njihov prvi cilj: samostalnost, nezavisnost i sloboda. Naša je dužnost da ih podstaknemo na to da same određuju ko će biti i šta će raditi.

Moramo im reći da ne smeju da troše previše vremena, novca, energije da izgrade brak iz snova. Bajke u jednom danu ispare, a čovek je ono što ostaje.

Moramo im reći da mogu da se oblače kako žele i pritom zahtevaju da ih drugi poštuju. Moraju da se usude, deluju uvek vežbaju hrabrost.

Moramo im reći da uđu u sukob sa strahom jer nije rešenje da se zatvore u kuću, obuku duge suknje ili da ih, da bi se osećale zaštićene, svuda prati muško društvo. Rešenje je da pokušaju promeniti situaciju. Moramo im reći da nisu manje vredne od muškarca u njihovoj blizini. I da ih niko ne sme izazivati, iskorišćavati i udarati. Nijedan postupak žene neće opravdati nečije nasilje.

Moramo im reći da moraju da nastave sa borbom za svoja prava, kako bi svaka žena jednog dana imala slobodu izbora. Moramo im reći da, ako ne želeseks (i bilo što drugo), kažu NE. Ljubav se ne meri popuštanjem.

Moramo im reći da imaju klitoris i da u njemu mogu da uživaju. U tome nema ništa loše. Mogu i zahtevati svoje zadovoljstvo, kao što to muškarci rade, a da se nakon toga ne osećaju prljavo.

Moramo im reći da nikad ne smeju da se ustručavaju da iskažu svoje mišljenje, da je snaga u spoznaji, te da se možda ipak moraju potruditi mnogo više od muškaraca.

Moramo im reći da nauče biti sestre i da ne sude jedna drugoj. Moramo im reći da se drže zajedno i pomire s tim da je ovaj svet mesto na kojem moraju delovati.

Dakle, moraju učiti, moraju biti svesne. Moramo im reći da traže muškarce koji se drže obećanja. Drugi neka slobodno produže dugim i brzim koracima. I da reči “volim te“ nije predodređena samo za muškarca. Moramo im reći da nismo cmizdravice, histeričarke u PMS-u, da nismo ruže koje romansu vide svuda, da ne patimo od prstenja na ruci i Amorovih strelica. Ni od komedija i romana u kojima se pojavi on i sve dobro završi. I da ljubav ipak nije dovoljna.

Našim ćerikama moramo reći da vežbaju samoću i da je to put kojim se suočavaju s postojanjem. Moraju znati da mogu analizirati rizike i pritom se ne plašiti samo zato što su “nežno žensko“.

Na kraju, moramo im reći da vežbaju hrabrost. Snaga je u njima i pripada im koliko i muškarcima. Neka se ničega ne boje. U njima leži sve što im treba.“

 

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top