Hoće li nas korona virus konačno naučiti šta je suština krsne slave?

Ako govorimo o slavi, epidemija nam nije ništa uzela, već može da nas vrati suštini

Sa praznikom Svete Petke koja se proslavlja 27. oktobra, u Srbiji tradicionalno kreće „sezona“ krsnih slava.

I dok je većina pravoslavnih domaćinstava prošle godine tradicionalno slavila slavu uz veliki broj gostiju i raskošnu gozbu, epidemija korona virusa koja je u našu zemlju stigla u martu 2020. godine, sve je promenila.

Ovako se pravilno slavi slava, prema tradiciji i običajima: Da ne navučete greh na kuću i ukućane!
Ako malo bolje razmislimo, korona virus nas ne sprečava da slavimo slavu, ako govorimo o pravom smislu krsne slave. Sprečava nas jedino da pravimo gozbu i sve ono u šta su se slave u velikom broju pretvorile – krkanluk uz glasnu muziku, viceve, neprimerene razgovore, potoke alkohola i sve što iz njega može da proizađe…

Brojni gosti dolaze, čestitaju slavu i sedaju za trpezu, a potom više o slavi nema ni reči. O slavi se sve svodi na frazu „Srećna slava“ i ništa više.

Dakle, podsetimo se, krsna slava zaista podrazumeva samo:

Slavski kolač
Slavsko žito
Slavsku sveću
Vino
Odlazak u crkvu

Domaćice mese kolač i kuvaju slavsko žito. Domaćin ih uz flašu crnog vina i voštanu slavsku sveću nosi u crkvu na osveštavanje.

Po povratku iz crkve, svi ukućani služe se slavskim žitom i gutljajem vina, a zatim i malo slavskog hleba. Slavska sveća gori celog dana uz kolač, vino i žito u prostoriji gde se nalazi ikona, a porodica se može uz nju okupiti na zajedničkom ručku, pre kojeg se treba pomoliti i odati počast svecu zaštitniku kuće.

I to je sve. Ostalo je uvek bilo samo preterivanje i potpuno odstupanje od suštine pravoslavne krsne slave.

Stil.kurir.rs