8 PRIRODNIH LEKOVA ZA UBRZANU I USPORENU ŠTITNU ŽLEZDU

Da li je vaša štitna žlezda u ravnoteži – ovi lekovi mogu pomoći da sačuvate njeno zdravlje!

Prirodni lekovi za štitnu žlezdu koji su se koristili nekada – pomažu kod usporenog i ubrzanog rada tiroide.

Često se postavlja pitanje može li se štitna žlezda lečiti biljem. Travarka i fitoaromaterapeutkinja Martina Bogdanić, osnivačka riječke udruge za fitoaromaterapiju Studio Martina&Natura, kaže da u narodnoj medicini postoje razni biljni lekovi za tretiranje poremećaja rada štitne žlezde, ali pritom treba uzeti u obzir da su oni nastali u vremenu koje se u mnogočemu razlikovalo od vremena u kojemu danas živimo.

„U prošlosti se mnogo manje znalo kako i zašto nastaju poremećaji štitne žlezde, pa su tradicionalne biljne mešavine bile usmerene u samo dva pravca: kako podstaći štitnu koja radi presporo i kako umiriti štitnu koja radi prebrzo. Postojale su i neke mešavine koje su se preporučivale za ‘blagi’ poremećaj rada štitne žlezde u oba navedena slučaja, bilo da ona radi presporo ili prebrzo. To su nežne mešavine koje zapravo deluju na ceo organizam, zato deluju i na žlezde.

Međutim, danas takve mešavine više nisu na ceni jer je savremeni čovek građen od drugačijeg materijala nego čovek pre stotinu, dvesto, petsto ili više godina. Najčešće mu je potrebna jača hemijska usmerenost preparata, bilo da je ona iz biljaka ili iz klasičnih lekova.

Ponekad se još koriste neki od tradicionalnih lekova za tretiranje disbalansa štitne žlezde, ali najčešće ne kao osnovna terapija, nego kao dopuna klasičnoj terapiji. Također treba uzeti u obzir da je vrlo malo istraživanja provedeno sa ciljem otkrivanja nuspojava kombinacije tradicionalnih biljaka koje deluju na rad štitne i lekova za štitnu žlezdu“, napominje fitoaromaterapeutkinja koja je među tradicionalnim receptima pronašla niz onih za „ubrzanu“ i „usporenu“ štitnu žlezdu.

Tradicionalni biljni lekovi za tretman ubrzanog rada štitne žlezde:

• Najčešće se koristio alkoholni ekstrakt, odnosno tinktura vučje noge (Lycopus europaeus) dobijena iz lista ove biljke ubrane u vreme cvetanja. Tinktura se najčešće ukapavala u čaj od matičnjaka da bi se postigla umirujuća sinergija te dve biljke.

• Kao mešavina bilja koja deluje na celo telo, pa ujedno i na štitnu žlezdu, primenjivala se kombinacija osušenih mladih listova kupine (Rubus fruticosus), cveta belog gloga (Crataegus monogyna), lista podbela (Tussilago farfara), lista i cveta divizme (Verbascum thapsus) i lista matičnjaka (Melissa officinalis). Za mešavinu se uzimala po jedna kašika svake biljke, pa bi se mešavina potopila u 1200 ml proključale vode i ostavila da odstoji 1 – 1,5 sat. Lek se uzimao mesec dana – zaslađen medom, po 2 dl pre doručka, ručka i večere. Preostalom količinom lekova (bez dodavanja meda) grgljalo se grlo.

• Često se koristila i mešavina islandskog lišaja (Cetraria islandica), nane (Mentha piperita), cveta nevena (Calendula officinalis) i imele (Viscum album) koja je rasla na kruški ili topoli. Način pripreme i uzimanja isti je kao za prethodno navedenu mešavinu.

• Tradicionalno su se stavljali i obloge na vrat, na mesto gde se nalazi štitna žlezda. Obloga od borove smole razblažene u vodi držala se tekom noći u periodu od 40 dana.

Takođe, koristila se i obloga od smese meda, vinskog sirćeta, usitnjenog i istučenog crvenog luka i rakije, u jednakim merama. Stavljale su se tokom noći u razdoblju od najmanje dve nedelje.

Primenjivale su se i obloge od smole mire (Commiphora molmol) razblažene u ulju, što danas ima svoju moderniju verziju u uljnoj dermalnoj mešavini napravljenoj na bazi eteričnog ulja mire.

Tradicionalni biljni lekovi za tretman usporenog rada štitne žlezde

• Često su se koristili lekovi od mladih zelenih plodova oraha (Juglans regia) ne većih od nokta na palcu. Premda se u nekim područjima koristio sveže isceđen sok (tri puta dnevno po jedna mala kašika soka razblaženog u čaši vode) ili sok od mladih oraščića koji su se prethodno kuhali barem 20 minuta, najčešće se koristila tinktura. Pravila se tako što bi se staklenka (do tri četvrtine volumena) napunila naseckanim mladim oraščićima, a potom bi se to prelilo (do vrha staklenke) jakim domaćim alkoholom te ostavilo da odstoji tri nedelje. Tinktura se uzimala u kapima (tri puta dnevno po 30-ak kapi tokog dužeg razdoblja).

• Kao lek koji deluje na celo telo, za tretiranje usporenog rada štitne žlezde preporučivala se mešavina pelina (Artemisia absinthium), lista divlje jagode (Fragaria vesca), nane (Mentha piperita), stolisnika (Achillea millefolium), nevena (Calendula officinalis), lista i cveta crnog sleza (Malva silvestris). Za mešavinu se uzimala po jedna jkašika svake biljke, pa bi se mešavina stavila u litar provrele vode i ostavila da odstoji poklopljena jedan sat. Uzimala se u malim količinama tokom mesec dana, pre svakog obroka.

• Za podsticanje metabolizma celog tela koristila se i mešavina kičice (Centaurium erythraea), trave ive (Teucrium montanum), bosiljka (Ocimum basilicum), cveta zove (Sambucus nigra), cveta i lista crvene deteline (Trifolium pratense), lista peršina (Petroselinum crispum) i lista oraha (Juglans regia). Sprema se na isti način kao prethodno navedena mešavina.

• Vratne obloge za „usporenu“ štitnu pravile su se od razblažene borove smole. Obloga se tokom 40 dana stavljala svaki drugi dan – dva puta dnevno po dva sata i tokom cele noći.

Primenjivale su se i obloge od svežeg galijuma (Galium verum), cveta i lista crnog sleza (Malva silvestris) i ječmenog brašna zamućenog sa malo vode. Držali su se na isti način kao i obloga od borove smole. Uz to se čajem napravljenim od suve galije više puta u danu duboko grgljalo grlo.

U novije vreme kao tretman usporenog rada štitne žlezde koriste se obloge od hidrolata mirte (kemotip cineol).

Izvor: Sensa.hr