I za dobro i za zlo u životu sami smo krivi: Ova priča će vas uveriti u to!

Ako mračite mračno je, ako sijate, sjajno je…

Onako kako mislimo, takve stavri i privlačimo u naš život. Niko drugi, do nas samih nije kriv za okolnosti u kojima se nalazimo.

U ovoj, naizgled naivnoj, dečijoj priči, krije se sama suština života.

Na jednom brežuljku rasla su dva drveta, jedan hrast i jedna vrba. Hrast je rastao srećno listajući i šireći se u visinu i širinu. Ptice su se rado odmarale u njegovoj krošnji. On je znao da im se divi i priča sa njima, a one su mu zauzvrat rado pevale. Bilo je hladnih i kišnih dana bez Sunca, dugih zimskih noći, ali ovo drvo se nije brinulo, imalo je poverenja u seme iz kojeg je niklo.

Drugo drvo, stalno je brinulo. Noćima je plakalo i teralo ptice iz svoje krošnje. Ovom drvetu uvek je sve bilo krivo. Žalilo se na sav glas i svi ga zato prozvaše žalosna vrba. Vrba je usled tolikog plakanja i žalosti, zakržljala i postala malo ružno drvo.

Seljani, videvši iz daljine da im kvari sliku pored moćnog hrasta, dogovoriše se da ga poseku. Dođoše sa sekirama i u par zamaha drvo u kojem više i nije bilo života, pade, tako vrba dožive sudbinu koju je prizivala svojim stalnim jadikovanjem, a hrast, on je rastao sam na brežuljku, ali se nikada nije osećao usamljeno. Postao je moćno i veliko drvo u čijoj su se hladovini leti odmarali ljudi, ptice spavale u njegovoj krošnji, veverice skakutale, a vetar svirao tiho uspavljujući noću i sam hrast.

Ne isplati se vreme gubiti na tugovanja i sažaljevanje sebe i žaliti se na situaciju u kojoj se nalazimo. Naše je da iz svakog dana izvučemo maksimum, da mu se radujemo i tražimo samo ono lepo u njemu, pa će i lepe stvari početi da se događaju.

Potpuno je istinita ona izreka, kako zračiš, tako i privlačiš.

Razmislite, kada ustanete neraspoloženi, tokom dana nalećete samo na neraspoložene ljude i situacije koje vas dodatno nerviraju. Međutim, kada ustanete sa pozitivnim mislima, ne postoji situacija koja može da vam pokvari sreću. Do nas je.