Mudrosti Dositeja Obradovića

Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? Hvala Bogu, takvih je čudovišta malo – govorio je prosvetitelj

Dositej Obradović bio je srpski prosvetitelj i reformator. Iako se školovao za kaluđera, ubrzo je napustio taj poziv i upustio se u putovanja kroz Evropu, kako bi primio ideje evropskofg prosvetiteljstva i racionalizma, a zatim radio na prosvećivanju svog naroda.

Prevodio je razna dela i pisao svoja, od kojih je najpoznatije „Život i priključenija“.

Takođe, Dositej je bio prvi ministar prosvete u Sovjetu (Praviteljstvujušči sovjet serbski) i tvorac pesme Vostani Serbije.

Za života učinio je mnogo za kulturu naroda, a i nakon njegove smrti pamte se mudre misli koje je izrekao.

Nauči od mudrijeg, to ti je velika korist. I nauči drugog, to ti je velika zadužbina.

Učen i razuman čovek svagda se uči, svagda zna da i dalje malo zna.

Nikad nikoga ne valja vređati, a najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali.

Razuman se hrani da živi, bezuman bi živeo samo da se hrani i goji.

Zao čovek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nađe, on i tako čini šta je naumio.

Svako se lakomi na lepu ružu, a kad uvene i ne obazire se na nju.

Oni koji nemaju u glavi, vrlo često misle da su mudriji nego drugi.

Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će kad nauka dođe sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena, propasti. Mrak beži strmoglavo pred suncem.

Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati.

Pri piću, ko najmanje zna, najviše govori.

Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.

Ko uči pravila mudrosti samo zato da se nerazumnim smeje i ruga i da ih osuđuje, a ne da sam bolji bude, taj se lud rodio, ludo živi i ludo će umreti.

Kad se otac i majka među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca budu dobra, dajte im već od prve mladosti primer vrline.

Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.

Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? Hvala Bogu, takvih je čudovišta malo.

Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada se nijedan narod ne bi poboljšao ni prosvetio.

Prave ljubavi ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi, prirodni razum, koji kad se sa naukom sjedini, sastavlja božanstveni venac koji krasi i uvenčava razumnu dušu.

Ko nema ni prijatelja ni neprijatelja, taj nema u sebi ničega valjanog.

Mi ljudi smo slični pticama koje se uvek u iste mreže hvataju, a opet neće da slušaju.

Samo je dobar čovek srećan.

Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.

Greške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi greškama podložni, a dobro učinjeno nikada. Nemoj ništa počinjati ni preduzimati pre nego što dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će posledica biti. Posledica ne samo ovog privremenog i kratkog života, već i večnosti. Ne reci ništa čega se možeš zastideti, ne učini ništa znog čega se možeš pokajati.

Razumni idu nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili, što je verovatnije, ako se ne poboljšaju, idu sve na gore.

Nije dosta imati lepe vrednosti i sposobnosti, valja znati dobro njima upravljati.

Ko nema šta da kaže, na sva zvona govori.

Karakter čoveka po besedi se poznajte.

Stil.kurir.rs