Ovog čudotvornom grčkom monahu pripisuje se više od 2000 čuda, pa je jasno zašto ga u pojedinim studijama nazivaju zemaljski anđeo – nebeski čovek
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom, jednom od najvećih iscelitelja u istoriji hrišćanstva.
Sveti Nektarije je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen 1. oktobra 1846. u Trakiji pod imenom Anastasije Kefalas. Rođen u siromašnoj porodici, nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, dok je 1866. godine prešao u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamomonašio se i uzeo ime Lazar.
1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.
Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.
1892. godine Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.
Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.
U manastiru Tumane kod Golupca počivaju mošti ovog svetitelja, a postoje i dve molitve ovom svecu, za koje se veruje da pomažu pri lečenju najtežih bolesti. Postoji verovanje da su se mnogi vernici, moleći Svetom Nektariju mnogi izlečili od raka, paralize, Parkinsonove bolesti, kao i ljudi koji su imali probleme sa bubrezima, očima, mozgom.
Ono što je najzanimljivije, nad njegovom moštima dešavala su se razna čuda isceljenja.
Prvo čudo se desilo onog dana kada se Sveti upokojio. Naime, neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, a taj bolesnik je istog trenutka dobio isceljenje.
Posle Svetiteljevog upokojenja, godine 1922., dovedoše roditelji iz sela Kokla u manastir Svete Trojice svoju bolesnu ćerku Konstantinu Makri. Devojku je ljuto mučio nečisti duh. Posle nekoliko dana boravka pored groba Svetog Nektarija, uz mnoge i tople molitve, devojka je potpuno ozdravila. Osetivši na samoj sebi toliku silu svetinje, devojka je rešila da ostane u manastiru zauvek. Primila je monaški čin i posvetila svoj život Bogu sa novim imenom Kekilija.
Slično čudo desilo se i 1925. godine, nad jednom devojkom rodom iz Astipaleje, koja takođe mučena nečistim duhom, isceljena je na grobu Svetoga i ostala u manastiru kao monahinja Mitrodora.
Kako bi upoznao široke narodne mase sa čudima Svetog Nektarija, prota Nenad Andrić je, uz blagoslov Eparhije valjevske sastavio knjigu pod nazivom Svetlopis o Svetom Nektariju Eginskom, mitropolitu pentapoljskom. U knjizi je opisao život ovog sveca i čuda koja on čini skoro 100 godina nakon smrti.
Oni koji su pročitali ovu knjigu kažu da unosi tračak nade onima koji su je izgubili, kao i svim zalutalim dušama, a pogled na sveca i način na koji je celog života podnosio nepravde i klevete, prosto oduševljava.
„O Svetom Nektariju skoro da ništa nisam znao do 2007. godine. Samo da je Svetitelj novijeg datuma u odnosu na drevne Svetitelje i da je Grčkog porekla. Međutim, uoči Ivanjdana te godine, došao sam u manastir Ćelije da se poklonim grobu Svetog Ave Justina. Ušavši u Ćelijski hram, zatekao sam sledeći prizor: ispred ikone Presvete Bogorodice Androske u invalidskim kolicima sedeo je mlad čovek, a pored njega dežurna monahinja i mladić koji je pridržavao kolica. Monahinja mi je rekla: oče Nešo, dođi da upoznaš našeg brata Miodraga. Pružio sam ruku ka čoveku koji nije bio u stanju da se rukuje, imao je rak kostiju, duboka metastaza, otpušten iz bolnice kao neizlečiv slučaj. Čuo je za Svetog Nektarija da isceljuje od raka i da se delić njegovih moštiju nalazi u manastiru Ćelije, pa je sa kumom došao da moli Svetitelja da ga izleči. Tako je i bilo za 6 meseci – bez intervencije lekara ustao je iz kolica, rak je nestao. On sada živi i radi u Novom Sadu zove se Miodrag Bukvić. Videvši sve ovo kao svedok Božijeg dela i Svetog Nektarija, dužnost mi je da dela Božija slavna objavljujem.
Prvo sam to pisao na listićima koje sam delio, a zatim se moja duša vezala za Svetog Nektarija. Kada sam pročitao njegovo žitije od Svetog Ave Justina, da bi lično počeo da pribegavam zastupništvu ovog milog Ugodnika Božijeg i još se nagledao čuda koja traju“, rekao je prota Nenad, a prenosi vaseljenska.com.
To je samo jedno od mnoštva čuda koje se pripisuju ovom čudotvornom svecu.
Prota Nenad kaže da ni na jednom od pokloničkih putovanja za Eginu, gde se nalaze mošti ovog svetitelja, koja se organizuju svake godine, nije izostajalo čuda svetog Nektarija.
„Monahinje sa Egine kažu da je Sveti Nektarije u nekoliko snoviđenja poručio da u njegov manastir ne može doći niko koga on nije pozvao da ga vidi i da mu pomogne. Znači, na nama je da poželimo da odemo i Sveti će učiniti po veri našoj i darivati nam pomoć od Boga“, poručuje prota Nenad.
Molitve svetom Nektariju iz Egine se upućuju iz srca, ukoliko postoji problem bolesti ili neplodnosti. U nastavku pročitajte dve molitve za isceljenje od raka.
Prva molitva
O mirotočiva glavo, Svetitelju Nektarije, arhijereju Božji! U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio. Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših. Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi, i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Druga molitva
O Sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božjom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje naše (srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.
Čusmo za arhimandrita, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u selu Kamarizi u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.
A ti si, Svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče: „Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno s parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim.“
A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: „Ne tuguj, čedo moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati“. Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidljiv postao.
O veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili.
Mole te, oče pravedni, bolesna čeda tvoja: (ovde pomeni imena za koga se moliš) da se na nama ispuni volja Božja, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ bude.
Ti, pak, proroče volje Božje, isceli nas blagodatnim javljanjem svojim, da veliki bude Bog na nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin.
You must be logged in to post a comment Login