Najbolje preboliš kad sebe zavoliš

Nikad nije razumela foliranje. Ni kad je imala deset kilograma viška, ni kad je polagala ispit za koji se mesecima spremala, ni kad je rekao: ti si meni baš slatka. Pojeo bih te.

Jovana nikad nije razumela zbog čega se ljudi kriju iza nekog drugog lica. Da l’ se kriju zbog sebe ili zbog drugih? Da l’ uopšte znaju šta je ispod posle tog celoživotnog pretvaranja?

– Nemoj da smršaš, maco, ja te baš takvu volim. – rekao je i poljubio je u vrat.

Njoj se nešto stislo u stomaku. Nije mogla da mu kaže: ali ja se ne volim. Ovo nisam ja.

Pa je po prvi put na lice navukla masku – osmeh koji kaže, važi, nema veze.

– Nemoj u teretanu. Bolje da idemo u bioskop.

– Što nećeš sladoled? Nemoj da si luda, sjajno izgledaš!

SJAJNO IZGLEDAM. AHA.
– Kako lepo izgledaš, Jovana! Jedva sam te prepoznala!

Jovana je zatreperila od tog poznatog iritantnog glasa. Danka. Instinktivno je stegla šake u pesnice i nadlakticom stisla tašnu ispod miške. Mogla je da oseti njen sadržaj: rokovnik, mobilni telefon, olovka u malom džepu što je bode, preparat za mršavljenje i neseser sa šminkom. To ju je i podsetilo: Jovana, ti si sada drugačija. Lagano je opustila prste i ispravila leđa. U izlogu pored – u isto vreme – prelepa žena je podigla bradu i pravilnim držanjem pokazala svoju vitku figuru.

– O, je l’ to treba da shvatim kao kompliment? – htela je da zvuči simpatično, a opet, učinilo joj se da je zajedljiva.

(Nemoj, molim te, da razmišljaš o tome da li si ti zajedljiva prema devojci koja ti je otela dečka, važi? Ukorila je samu sebe istog trenutka. )

– Žurim, Danka, stvarno! Lepo što smo se srele! Ćao!

(Šta lepo, daleko ti lepa kuća!)

POPETI SE DO SEBE
Jovana je trkom prešla ulicu i praktično uletela u zgradu svoje firme. Uffff. Prazan lift. Osetila je odjednom miris mošusa, parfem koji joj je on kupio i koji od onda nije nosila. Podstiče strast i privlačnost, rekao je. A izdaju?

Drugi sprat.

Svako bi se na njenom mestu raspao, vikao, vrištao, a ona je samo prestala da nosi parfem.

Treći sprat.

Spakovala je celu fioku sa njegovim stvarima u kesu i stavila ispred vrata. Koliko je to nenormalno?! Neko ti slomi srce, a ti mu pokloniš fioku. Rupa u komodi joj je sad bila savršen podsetnik da mu više nikad ne veruje.

Četvrti sprat.

Sestra joj je rekla da je to preterano, da je lepo mogla sve da spali. Da spalim? Da, i četkicu za zube i glupi strip što je čitao pre spavanja, sve.

Peti sprat.

Njoj je više bilo stalo da spali svoje loše navike. Počev one da bezrezervno veruje muškarcu koji svoj mobilni krije i neprestano ljubomoriše kuda god da krene. Zašto si kasnila? S kim si išla na kafu? Ko je taj kolega?

Šesti sprat.

U stvari, možda treba da im zahvalim? Da me nisu slomili kao plastičnu kašičicu nikad se ne bih probudila. Vežbanje, zdrava ishrana, čitanje, mobilni na minimum. Srce na neko posebno podešavanje. Stvarno? Šta sa srcem?

Foto: wavebreakmedia/Shutterstock.com

Sedmi sprat.

– O, dobar dan, koleginice.

– Zdravo, koleginice.

– Izvini, moram da te pitam… Ne mogu da ne primetim da sijaš. Kao da ti se desilo nešto neverovatno.

(Aha, zatekla sam dečka s bivšom usred omiljenog kafića).

– Samo sam smršala, ništa posebno. I malo se više čuvam.

– Ha. Maska ti je sjajna! Gde si je kupila?

Osmi sprat.

– U apoteci. Vidimo se.

Iskoračila je iz lifta razmišljajući o tome kako nikad u životu nije nosila masku – do ove higijenske. Da se zaštiti. Tek sad joj je postalo jasno koliko je u stvari bila nezaštićena. Samo, da li je maska za dušu garancija za bezbednost?

DA LI MASKA ŠTITI OD SLOMLJENOG SRCA?
Nikad nije razumela foliranje. Ni kad je imala deset kilograma viška, ni kad je polagala ispit za koji se mesecima spremala, ni kad je rekao: ti si meni baš slatka. Pojeo bih te.

Sad joj je smešno – ali u stvari, njemu je bukvalno pošlo za rukom da je pojede. Njenu nesigurnost, želju da mu se dopadne, stidljivost, i na kraju svu naivnu veru u to da je svako ko kaže da govori istinu – iskren.

On nije bio.

(Jesam li ispala glupa, luda, šašava? Jesam li ispala kukavica što nisam umarširala u kafe i sela za njihov sto? Bar nije bio naš sto. Je l’ to sad stvarno važno gde su sedeli?!)

Jovana nije umela da se folira, ali sve i da je bila diplomirana folirantkinja, znala je – kad nešto u srcu kvrcne, kvrcnulo je. Nijedna maska od toga ne može da te sačuva.

TI SI DIVNA, ALI…
– Znaš šta? Ne treba mi tvoje “ali” Nisam ja za tebe, a nisi ni ti za mene. Ti si za neku Danku, koleginicu što ti se smeška, uspija i uvija i ubedi te da je okej da je odvedeš u omiljeni kafić tvoje devojke.

– Ne razumeš.

– Nema šta da se razume. Kesu sa stvarima sam ti ostavila ispred vrata. Danas radim popodne, dođi da je uzmeš ili da je bacim.

– Ali…

– Doviđenja.

Je l’ postoji neka metoda kako da se lakše od raskida oporaviš?

Krenula je na posao i bacila bočicu parfema u prvu kantu. Čula je pucanje stakla i pomislila:

Koliko je to patetično, isto tako se čulo i moje srce juče kad sam videla da je ljubi.

Tog dana je odlučila da ne bude više slatka nikome ko će da joj život zagorči. Presavila je dušu pod mišku, stisla zube i ušetala u teretanu.

Najbolje preboliš kad sebe zavoliš.

Lola/Srbijanka Stankovic