Nije do tebe, do mene je

Nije do tebe, do mene je. Ne mogu da budem s nekim ko je toliko uspešan.

To je bio treći muškarac koji je ostavlja na istu foru. „Nije do tebe, do mene je“. Prvom je još mogla poverovati, dvojica – to je već bila čudna slučajnost, ali kad je Nenad, tridesetpetogodišnji bankarski službenik usred romantične večere u skupom restoranu izgovorio to čuveno „nije do tebe, do mene je“, nije mogla da se ne zapita. Šta je to kod mene toliko pogrešno?

Ništa ti ne fali, rekla je tetka, što se ne udaš?

Šta čekaš, Dejo, da ti roditelji skroz ostare?

Ej, da te upoznam, ima jedan moj…

Dejana nije znala kad je postalo prihvatljivo da se na slavskim ručkovima i porodičnim okupljanjima pretresaju njen novčanik, jajnici i mentalno zdravlje. Tek, odjednom, gde god bi se pojavila neka tetka ili komšinica imala je „jednog pravog“ baš za nju. Šta joj fali?!

– To su sve malograđani – rekao je Mitar. – Na to se ne treba obazirati.

– Znam, ali sam i sama počela da se pitam…

– Nemoj to sebi raditi, srce. Tebi ništa ne fali.

– Osim muža.

– Ko kaže?

– Ko ne kaže?!

– Okej, hajde da uđemo u srž problema. Prvo, to nije do tebe, do mene je – nije tačno. Do tebe je. Ti si jednostavno bila previše za sve te momke.

– Šta previše, ružna?

– Izvini, Dejana, nisam znao da imaš 13 godina. Ne priliči ti ta nesigurnost. Jednostavno si previše drugačija, a oni su isti. Traže jednostavnu devojku koja ne komplikuje stvari.

Dejana je znala da je Mitar u pravu. Zapravo, od svih muškaraca koje je u životu srela, jedino on nije nikad prevrnuo očima na ono što ona ima da kaže. Al’ Mitar se ne računa, Mitar joj je brat.

– Nebitno je to sad. Glavnu stvar ti nisam rekla! Imam da častim, položila sam za licencu, šefica mi je rekla da dobijam povišicu. Odmah sam upisala narednu obuku, upola cene, onlajn, kad već ionako radim od kuće.

– E pa to je super! Što tek sad to kažeš?! Lamentiraš tu pola sata što se nisi udala!

– Ne lamentiram ja, već moja majka! Znaš šta mi je rekla kad sam joj javila za povišicu i licencu? Lepo, sad se tek nećeš udati sa svim tim tvojim diplomama i koronom! Jer da nije korone… Zanimljivo je kako je moja udaja veći problem od pandemije, znaš?

Dejana nije imala više vremena ni želje da objašnjava sebe nikome, pogotovo majci. Iz obuke u obuku, iz knjige u knjigu, iz filma u film, samo je rasla i menjala se neprimetno. Je l’ sam ovo ista ona ja, zapitala bi se ispred ogledala svakog jutra, pa požurila da srkne kafu i našminka se za posao.

devojka-profil
Foto: Unsplash.com

Nije do tebe, do mene je. To joj je prvi put rekao Miljan, davno u gimnaziji, mesec dana pred kraj treće godine. On je bio maturant, završavao je školu, spremao prijemni za prava i ostavio je “jer mora da uči”. Kom brucošu još treba devojka gimnazijalka?

Drugi put je to rekao Marko posle dve godine zabavljanja. Svi su ih znali u Studenjaku, ali je malo kome bilo jasno zašto je ona odlikaš i štreber u vezi s njim. Obnovio je godinu, pa šta, rekla je cimerki, kao da sebe teši. Nije do tebe, do mene je. Ne mogu da budem s nekim ko je toliko uspešan. Mislim, svi me zezaju. Kad malo razmisliš, ja te samo odvlačim od većeg uspeha.

Da ne odvlačim ja tebe od uspeha? – htela je da pita, ali on je samo još jednom ubedljivo ponovio: Nemoj, Dejana, da se ljutiš, nije do tebe do mene je.

Posle više nije ni imala pravu vezu. Nekad bi sa nekim izašla na piće, ali nikad ništa nije bilo ozbiljno. Jeste, nije do nje, do njih je, ali što je onda ona sama a oni oženjeni?

– Znaš na šta se svodi? Da sve što sam ikada uradila, sve što sam postala, sve što jesam, ako baš hoćeš, sve se ne važi – jer nisam udata! Mama mi je rekla na prošlom nedeljnom ručku, tačno između supe i krompirića, pazi se, Dejana, vreme ti ističe.

– Šta si joj ti rekla?

– Isto što uvek kažem tebi: moje vreme savršeno protiče.

– Tome vreme služi, zar ne?

– Šta ćemo, Mitre, s tim što nije do njih već do mene?

– Sve samo ne da se promeniš. Važi?

Lola/Srbijanka Stankovci