On se jutros možda probudio kraj neke druge žene

Ustao
Skuvao kafu
I zadovoljan otpočeo dan.

Oni će možda zajedno izaći
Otići negde da potroše
Ovo nedeljno podne
Smejaće se i voleti.

Ti ne možeš znati
Šta je prava istina.
Ne možeš znati ono
Što nikada ne pitaš.

Misli koje prećutkuješ
Jedu te iznutra
I uzalud je tu taj osmeh
Svi vide prazninu.

A možda je ipak ostavio
Jedno mesto za tebe.

Možda isto ćuti svoje misli
Sam u ovom jutru.

Šteta
Odrasli ljudi su
Tako loši glumci
I samoće su loše predstave
Od kojih publika beži.

Videćeš na kraju.

Izvor: Brankica Veljković / www.insp.rs / Instagram