Mama je pitala sina da li mu smeta što mu žena ne drži kuću urednom. Njegov odgovor je dokaz da ga je dobro vaspitala

Jedan post vredan čitanja pronašli smo na popularnoj FB stranici tate koji vodi blog No Idea What I’m Doing: A Daddy blog. (Pojma nemam šta radim: Blog jednog tate). Njemu je majka postavila pitanje koje i nije tako retko i neobično (za jednu mamu/svekrvu), ali njegov odgovor jeste. Ne neobičan, već neobično ohrabrujući i razuman. Evo njegove priče.

Pre nekoliko nedelja razgovarao sam sa mamom preko telefona, kad mi je rekla: “Zar ti ne smeta što Mel ne drži kuću čistijom?”. Bila je subota. Ja sam prao sudove. Iskreno, nisam znao šta da odgovorim. Moja mama to nije rekla na neki osuđujući način niti bilo šta slično. Bilo je više iz radoznalosti.

Očigledno je primetila da naša kuća nije baš “pod konac”.

Ali to nije samo posao moje žene. Brak vidim kao partnerstvo, zajednicu, pa je čišćenje prostora u kom svi živimo jednako moj posao koliko i njen. Priznajem, često su dečje igračke svuda naokolo, sudovi u sudoperi, a tek započeti umetnički projekti na svakom stolu u kući. Priznajem i da naša kuća nije čista kao kuća moje majke. Ali mi to ne smeta. Zapravo, o tome uopšte i ne razmišljam.

Nisam znao šta da odgovorim na mamino pitanje, pa sam se zbunio. Obično ne znam šta da kažem u takvim trenucima. Ali kad malo bolje razmislim, verujem da je to kako moja mama gleda na naš dom kroz njegovu (ne)urednost, zapravo odraz vremena u kom je odrastala.

Ona je deo Bejbi bum generacije. Nisam stigao da upoznam svog oca baš dobro, ali se sećam da mi je jednom dao savet o tome šta treba da uradim pre nego što sebi izaberem ženu.

“Svrati do njene kuće, iznenada, kad te ne očekuje. Pogledaj kako tamo izgleda. Mnogo možeš da saznaš o ženi na osnovu toga kako drži kuću.” Mislim da tolika mamina briga i značaj koji pridaje urednosti kuće ima veze sa očekivanjima koja su joj nametana u mladosti.

Ali, za razliku od mog oca, ja nisam baš mnogo mislio o čistoj kući kad sam birao s kim ću provesti život. Mislio sam o tome da mi se dopada to što ona ima da kaže. O tome kako čini da se osećam. O tome kako se mnogo i često smeje. To je ono što mi se dopalo. Mislio sam i o tome kako je nežna i pažljiva i kako je baš onaj tip majke kakav bih poželeo za svoju decu.

Posle nekoliko trenutaka borbe da pronađem prave reči, konačno sam izgovorio: “Pa nisam se oženio zbog uredne kuće. Oženio sam se jer mi je Mel delovala kao neko sa kim bih voleo da provedem svoj život.”

Tišina.

Dok sam ređao sudove u mašinu, nekoliko trenutaka tišine je ometalo zveckanje kašika, da bi moja mama konačno rekla: “Pa… to verovatno jeste važnije od čiste kuće.”

“Da, i ja tako mislim.”

Zelena ucionica