Šta ako me tog jutra poželiš

Šta ako me tog jutra poželiš
tu sa desne strane
dok se odmaraš
u tuđoj kosi
i pitaš se
zašto si me pustio
na kraju leta.

Šta ako tog jutra shvatiš
da je svaki san o meni nedosanjan
i poželiš da vodimo ljubav
bez dodira
i opijamo se
mirisom naših tela
šta ako ti bude hladno
i bude sreda
i budeš alergičan
na ljude
i komercijalu
a mene ne bude
na pragu
u tvojoj izvrnutoj košulji
sa pramenovima kose preko lica
šoljom toplog čaja u ruci
i širokog osmeha
za tebe
šta ako budeš sam
zalivao crveni suton
čašom jeftinog vina
gledajući u prazan horizont
šta ako kućica na drvetu bude dovršena
i poželiš da se volimo u njoj tada
da mi čitaš poeziju
i hraniš me medom
i cimetom
šta ako mi konačno napišeš pesmu
i kreneš da tražiš odgovore
i šta ako me nađeš
i ugledaš istim očima
dok želiš svaki delić moje kože
dok sto duhova vrišti
lud sam za tobom
vrati se
ali ti jedan kaže
nemoj
i šta ako
mi uputiš tada
stotinu lažnih osmeha
i šupljih pogleda
i pomisliš
da je možda
i ovoga puta
bolje da ćutiš.

Preuzeto: insp.rs/Sara Knežević