Saveti oca Milentija koji menjaju život iz korena: Ove mudre reči treba dorbo upamtiti!

Ovo su najvrednije životne lekcije

Poznato je da smo mi u srpskoj bogoslovskoj književnosti u opšte siromašni, a asketske sem “Mudrog igumana” od blaženog mitropolita Mihaila i bivše “Duhovne straže”, gotovo i nemamo. Za to i priredih ovo delo “Duhovno zlato” i posvećujem ga našoj duhovnoj omladini i svima koji žele da žive višim – svetim – duhovnim životom.

Delo je rađeno po “Dobrotoljublju”, “Otačniku” od episkopa Ignjatija, sa ruskog jezika, po žitijima svetih i Prologu na Slovenskom jeziku. Odabrao sam iz tih knjiga ono što mi se za sada, za današnje prilike učinilo najpotrebnije.

Iskrena mi je želja i bratska molba: da braća monasi i svi koji budu ovu knjigu čitali, ne prelistavaju samo, nego da vrlo pažljivo čitaju, češće zastaju i po savetima bogomudrih otaca, iznesenih u ovoj knjizi, upravljaju svoj zemaljski život.

Blago vama i vašim dušama ako ovu molbu primite sa onakvom bratskom ljubavlju kakvom je ja vama upućujem.

19. marta 1914. god.

U carsko srpskom manastiru Hilandaru.

Zašto su nam ludnice sve punije, a deca površna i nevaspitana: Otac Arsenije sa Ostroga upozorava!
Ma šta preduzimao da radiš radi s trpljenjem pa će ti Bog pomoći u svemu, ma šta se desilo s tobom.

Budi raspoložen u svemu ma šta činio po volji Božijoj.

Ne jadikuj i ne tuguj zbog rđavih misli koje te napadaju, jer te Gospod neće zaboraviti, naročito ako budeš te pomisli, koje te uznemiruju, muški odbijao. To će ti ujedno poslužiti u duhovnom napredovanju tvome, u čemu će ti i blagodat Božija pomoći.

Hrabrost i junaštvo jeste nepokolebljivost u istini i odbijanje napada neprijateljskih. Ako im ti ne ustukneš, oni će ustuknuti i neće ti više dosađivati.

I danju i noću sećaj se grehova svojih i oplakuj ih.

Zavoli smernost, ona će ti sve grehe pokriti.

Ne zavidi onome, koji u dobru napredniji od tebe. Prekrasno bi bilo, kad bi ti sve ljude smatrao za veće i bolje od sebe. Tada bi sam Bog bio s tobom.

Budi u svemu skroman: u pokretu tela, u govoru, u odelu, u sedenju, u ustajanju, u sobi svojoj, u svemu, pred svakim i svačim.

Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh koga ti nisi učinio, ne ljuti se, već se smiri, a Bog će te za to nagraditi.

Navikni jezik tvoj da govori: oprosti mi, pa će se u tebi useliti krotost i smernost.