10 zapovesti prave žene

Savremeni svet pridaje ženama stereotipne uloge: “poslovna žena”, “opasna”, “plavuša”, “domaćica”… Svaka uloga je uniformna i nema nikakve veze sa našom individualnošću.

Međutim, svaka predstavnica lepšeg pola po svojoj prirodi je jedinstvena, i ne liči ni na jedan šablon, a njena “Prava žena” čeka da se pojavi u svojoj prirodnosti i lepoti.

Ovaj priručnik je tvoj saputnik. Čitaj svaku zapovest polako, ne preskači, čak i ako misliš da ti je sve to jasno. Oseti je, najbolje što možeš. Svaka Zapovest, ako je bolje proučiš, može u potpunosti preokrenuti tvoj život.

1. Ona ne juri za srećom.

Ona uopšte ne juri ni za čim. Jurnjava za srećom je najpopularniji i najgluplji vid sporta. Svi mi negde trčimo, nešto jurimo. Ka boljoj budućnosti, u sutrašnji dan, u iduću godinu itd. «Prava» žena ne bavi se ovim vidom “sporta”. Ona plovi po životu, i u svakom danu.

2. Sadašnjost je najinteresantnija i najvažnija od svega što privlači njenu pažnju.

Naravno, ona ima planove za budućnost, ali ne odlaže život za sutra. Ne čeka da njen pravi život počne kada ona smrša, kada dojaše princ, kada se jave odgovarajuće okolnosti itd. – ona živi sada.

3. Biti «pravom» ženom- to je velika privelegija, i ona to razume.

Sa trepetom se odnosi ka toj činjenici da je rođena kao žena, i uviđa u tome posebnu vrednost. Ona ne shvata samo da je žena, kao pojam, ona se oseća takvom. Za nju, biti «pravom» ženom, nije test, nije težak posao i nije krst koji treba da nosi celog života.

To je dar i blagoslov sudbine. «Prava» žena neguje u sebi ženstvenost na svim nivoima: unutrašnjem (emocije, senzualnost, misli) i spoljašnjem (telo, odeća, ponašanje).

4. Ona živi u svom ritmu.

Kada živite suviše sporo, vi nemate osaćaj da je to život. Kada živite suviše brzo, vi ne uspevate osetiti život. Sve imamo svoj ritam postojanja. «Prava» žena dobro zna i oseća taj ritam, i živi u skladu sa njim. Ona sama reguliše svoja opterećenja, i time samim zadaje ritam okolnostima.

«Prava» žena živi tako da uradi nešto što želi, i pri tome ne izgubi ukus života. U njenim delovanjima bitno je – ne broj pokreta tela napravljenih u jedinici vremena, nego tačnost proračuna i svesnost šta radi, i zašto.

5. Ona je sama sebi na prvom mestu.

I to ne znači da je sebična, bezobzirna, ravnodušna, ili cinična. Ona jednostavno zna da se prekomernom željom i zanimanjem za druge ljude prikriva strah od življenja svog sopstvenog života. «Pravoj» ženi zanimljiv je sopstveni život.

Ona nikad ne gubi osećaj vrednosti ličnog prostora. Ali pri tome je u stanju da podrži, pomogne i da saučestvuje sa drugima.Ona ne govori “da”, ako njeno srce kaže “ne”. I uvek sluša sebe, i veruje svojim osećanjima.

6. Njoj nije potrebna «knjižica» kao pokazatelj za javno mnjenje

Ovu knjižicu- za roditelje, nastavnike, komšije, rođake, prijatelje i kolege – još u detinjstvu dobija svaka devojčica. Za nju, devojke polažu ispit gotovo čitavog života.

«Prava» žena je bacila «knjižicu». Neka drugi čekiraju listu: udata – neudata, normalno – nenormalno, sama – nije sama, uobičajeno- neuobičajeno.

«Prava» žena živi po svojim orijentirima koje sama smišlja, i sama sprovodi. I, ako nisu standardni, to je nimalo ne zabrinjava. Ona dozvoljava drugim ljudima da je procenjuju i ocenjuju kako žele. Zna da je misija “sviđati se svima”, nemoguća i glupa. «Prava» žena radi na sebi, ali nikad da bi zaslužila nečije odobrenje. Ona to čini iz ljubavi prema sebi.

7. Ona je prerasla svoju “dobru devojčicu”

Dobra devojčica je ogledalo roditeljskog vaspitanja. Ona ima samo jedan zadatak – sviđati se okolini, izazivati pohvale i odobravanje. Sviđati se čak i onda, kada njene sopstvene želje protestuju. “Dobra devojčica” živi po principu “ja moram” ili “ja ne moram”. Ona se retko pita šta u stvari želi.

«Prava» žena je napustila svoju “dobru devojčicu”, a ujedno i stalnu težnju za odobravanjima i pohvalama. Ovo ne znači da joj je svejedno, i da je ne zanima kako je ocenjuju. Jednostavno, ona nikome ništa ne dokazuje, posebno ne na svoju štetu.

Svoje mane vidi, prepoznaje, ali ne dramatizuje. Ne sakriva ih, ali ih i ne stavlja na izložbu.

8. Ona ne igra u drami “Kako je težak moj život!”

Gledajući je, ne možeš reći da samo živi život: danju i noću zarađuje novac, pere, čisti, briše, vodi brigu o surugu i deci. Nikad ne možeš pomisliti da je iscrpljena dok renovira kuću, ili gradi vikendicu.

Čak, kada ima i zaista velike obaveze, «prava» žena uvek pronalazi vreme da se oporavi i dobro izgleda.

Ona neće izigravati žrtvu, zato što zna: okolnosti su komplikovane same po sebi, ali ne zbog njenog odnosa prema njima.

9. Usamljenost je za nju- poklon.

Svoje periode usamljenosti, ako oni postoje, «prava» žena ceni i voli. Ona ne teži uvući u svoj život povremene poznanike ili muškarce, samo da ne bude sama. Biti sama sa sobom – to je blago. Najbolje vreme da se oporavi, napuni svoj život smirenošću i dubinom. «Prava» žena je zanimljiva sama sebi, i koristi usamljenost sa uživanjem.

10. Ona voli svoje godine. Uvek!

«Prava» žena živi u svojoj sadašnjosti, realnom životnom dobu, koristeći sve njegove prednosti. Ona ne priča sebi priče o tome da je u tom dobu za “nešto rano” ili “već kasno”. Ta filozofija je izgovor za one koje koriste godine da prikriju svoje strahove, ili unutrašnje zabrane.

«Pravoj» ženi je dozvoljeno sve u bilo kom životnom dobu. I zato, ona ne žali što nešto nije postigla u svom životu.

To ne znači da ona ne brine o sebi, i ne teži uvek dobrom izgledu. Samo, ona se ne podmlađuje, i ne pravi od sebe onu koja je bila pre 20 godina. «Prava» žena zna: svako doba ima svoju lepotu, seksualnost i šarm.

Femina