Draga ličnost mog detinjstva – moja baka

„Draga ličnost mog detinjstva”. Ovde izdvajamo one najlepše o bakama.

Ličnost mog detinjstva
Oko mene je puno dragih osoba koji mi ulepšavaju detinjstvo i čine me srećnom. Ali postoji jedna koja je uvek tu, pored mene, a tako je tiha i neprimetna. To je moja baka Jagoda, za koju mogu reći da je moja druga mama.
Pošto mi mama stalno radi, baka mi sprema hranu, koju ja najviše volim da jedem. Ona je tu da me isprati u školu. Kada me vidi na vratima, na njenom zamišljenom licu pojavi se osmeh. I ja tada znam da baka više ne brine kako ću se vratiti iz škole. Široko raširi ruke, zagrli me i uvek kaže: „Gde je moje dete, lutka moja?“
Najlepši trenuci sa bakom su kada brat i ja odemo kod nje u sobu i slušamo njene priče o tome kako je nekada bilo. Baka priča, priča…Tako pričajući, njen glas postaje sve tiši i umorniji i to je znak da treba lagano da izađemo iz sobe. Iz njenih priča shvatila sam da njoj nije bilo lako.Ona je imala mnogo manje, nego mi sada. Ali, ljudi su više vremena provodili zajedno i nisu se toliko svađali.
Volim da posmatram baku kada se mama vraća sa posla, uvek se obraduje, brzo postavlja sto, ugađa joj baš kao i nama deci. Takva je moja baka, uvek puna ljubavi, brine o svima nama. Volimo je što je baš takva.

Marija Stojanović

OŠ “Milorad Mića Marković“, Mala Ivanča

Učitelj: Gordana Kosanić

Draga ličnost mog detinjstva
Draga ličnost mog detinjstva je moja draga baka Olga. Ona je mama mog tate i ona je bila najbolja baka na svetu. Na moju veliku žalost, baka Olga više nije sa nama, preminula je.
Ona je bila uvek nasmejana i vesela. Imala je zvonak glas i uvek je lepo pričala. Nosila je naočare. Oči su joj bile boje mora, a kosa boje zrelog žita. Puno je volela cveće. A najviše je volela svoje unuke. Mnogo sam voleo da sa njom provodim vreme. Uvek bi se igrala sa mnom. Vodila me je u šetnju i u parku bi se igrali naše omiljene igre žmurke i mirisali bi cveće. Pre spavanja bi mi čitala priče. Uvek mi je bilo lepo sa njom. Sada kad je nema i kada idem u kuću u kojoj je živela, očekujem da će se pojaviti na stepeništu i raširiti ruke da me zagrli. Neki put mi se čini da čujem njen glas i pomislim da ću je ponovo videti. Često sanjam kako sa njom igram žmurke u parku.
Baka mi puno nedostaje. I sada dok ovo pišem o njoj, rastužio sam se. Ona će ostati da živi u mojim mislima i sećanjima. I kada odrastem misliću na nju i pričaću svojoj deci o dragoj baka Olgi, koju sam puno voleo i koja je bila lep deo mog detinjstva.

Marko Džodžo III 1

OŠ „Sveti Sava“, Beograd

Učitelj: Brankica Vitorović

Moja baka
Ja imam dve bake. Baka Slavicu i baka Bubu. Ovoga puta opisaću vam moju baka Bubu. Baka Buba je mama moga tate. Ona živi sa nama u kući. Ima crnu kosu, braon oči i nežno, belo lice. Moja baka je mnogo dobra. Svakog jutra je u kuhinji kao na svom radnom mestu. Priprema svojoj porodici doručak. Kada ja ustanem doručak je već gotov, a ona sedi i pije svoju jutarnju kafu. Uvek nas pita šta bismo voleli da nam skuva za ručak. Kada završi ručak voli da odgleda svoju omiljenu seriju. Baka ima svoju omiljenu fotelju u kojoj voli da sedi i odmara. Mnogo voli cveće. Ima puno saksija sa cvećem o kome vodi računa. Zaliva ga, čisti suvo lišće i veoma često menja raspored saksija. Kada dobijem peticu u školi raduje se sa mnom. Zna da me odbrani od mame i tate kada me grde. Kada ostanemo same uvek mi ukaže na grešku i savetuje da slušam mamu i tatu. Sa bakom nikada nije dosadno. Često mi priča priče i bajke. Najviše volim kada mi priča o detinjstvu moga tate.
Takva je moja baka nežna, mila i draga. Volim je najviše na svetu i zato se trudim da bude srećna.

Zelenaucionica