Kad dođe do razvoda, mama i tata ovo nikad ne smeju da urade svom detetu

Kuća i porodica

Kad dođe do razvoda, mama i tata ovo nikad ne smeju da urade svom detetu

Kako pomoći detetu da bezbolno prođe kroz proces razvoda roditelja, pitali smo socijalnu radnicu J.M.

Kada se razvedeš, to je isto kao kada ti umre blizak član porodice,“ kažu oni koji su doživeli i preživeli razvod.

I dok svi pričaju o bolu koji razvod ostavlja na muškarcima i na ženama, često zanemarujemo ono što nikad ne bismo smeli da zanemarimo: kako razvod utiče na decu?

Često se dešava da razvod braka dobije odlike pravog „rata“, a porodično domaćinstvo postane „bojno polje“. Pored toga što iz tog rata svi izlaze kao gubitnici, najveći gubitak i najveći teret svakako nose deca,“ počinje priču J.M., socijalna radnica i psiholog.

„I pored „najboljih namera“ roditelji često prave greške kada se nađu u kriznim situacijama, pa i kada je razvod u pitanju. Najčešća greška je potpuno uključivanje dece u proces razvoda, praveći pritom tabore i razne vrste strategija za „borbu“. Deca se tada nađu u ulozi sudija koji moraju da presude ko od roditelja je dobar, a ko loš. To je situacija koja je poražavajuća, jer dete sebi dve najbitnije osobe gleda kao dva neprijatelja koja se neretko bore za „prevlast“ nad njim. To dalje može da dovede do raznih teškoća u psihofizičkom razvoju deteta i neretko do situacije da dete pomisli da je ono „krivo“ za razvod roditelja. To nikako ne treba da se priušti sopstvenom detetu!“

Psiholozi, psihoterapeuti i drugi profesionalci koji se bave ovom oblašću (a prvi u nizu su svakako stručni radnici zaposleni u centrima za socijalni rad) se trude da roditeljima ukažu na te najčešće greške i usmere ih na načine prevazilaženja rizika. “

* Šta je to što razvedeni supružnici nikad ne smeju da kažu deci ili šta je to što deca ne smeju da čuju iz njihovih usta?

Niko nema čaroban štapić ili gotov recept koji treba primeniti, ali suština je u otvorenom i godinama deteta prilagođenom razgovoru, a koji je najbolje da obave roditelji zajedno sa njihovim detetom.

Ako se roditelji svađaju, vređaju, omalovažavaju, prete „otimanjem ili odvođenjem deteta“ i da ga drugi roditelj „neće nikad više videti“ dete će lako posložiti kockice i shvatiti da je ono razlog za svađu i samim tim i krivac za tu svađu. „

*Kako smanjiti stres izazvan razvodom kod dece?

 

„Deca imaju pravo da znaju da se u životu roditelja dešavaju promene, koje se neizostavno reflektuju i na život dece, ali na deci odgovarajuć način, u skladu sa njihovim godinama i na način koji nikako ne sme biti okrivljujuć, otrovan, u odnosu na drugog roditelja ili čak dete.

Deca taj teret nisu u mogućnosti da nose na svojim leđima i često se dešava da pokleknu i to na način najrazarajući za njihovu psihu, što dalje remeti građenje njihovih odnosa u budućnosti.

Tu ključnu ulogu imaju roditelji i njihova dela, tj. način na koji se ophode jedno prema drugom. Ako je to korektan, pristojan odnos, to je za dete gotovo lekovito. „

Dakle, nikako ružne priče o drugom roditelju, nikako ne dovođenje deteta u poziciju „ili-ili“ (ili mama ili tata) i nikako neprimeren odnos jedno prema drugom, jer će ukoliko dete vidi da se tata i mama ne pozdrave prilikom susreta ili se „počaste kojom ružnom rečju ili uvredom“, i ono tako da se ponaša, prvo u odnosu sa roditeljima, a onda i u odnosu sa drugom decom, ljudima…

Da nije sve tako crno i nedostižno, svedoče i roditeljski parovi, koji i nakon razvoda braka, kad prestanu da budu bračni i emotivni partneri, a ostanu uspešni roditeljski parovi, koji na zdrav i ne uvek lak, ali produktivan način vode organizaciju života svoje dece.

To je znak da su uspeli da razdvoje partnerstvo od roditeljstva, koji su iako povezani, potpuno različiti pojmovi. I to je pokazatelj svima, a pre svega njima samima i njihovoj zajedničkoj deci, da su oni i dalje porodica, da iako ne žive u istom domaćinstvu, mama i tata su tu uvek za svoju decu, i kada su u pitanju lepe i kada su u pitanju ružne ili strašne stvari (i petica u školi i odlazak kod zubara…).

To je ono na šta stavljamo akcenat (kao socijalni radnici) u radu sa roditeljima ili decom koji prolaze brakorazvodni ili postbrakorazvodni proces.

Retki su oni koji se, pre nego što uđu u postupak razvoda braka, odluče da potraže savet psihologa, psihoterapeuta ili drugih stručnjaka koji se bave zaštitom dece. Život dece iz porodica u kojima su roditelji razvedeni ne treba da bude ni u čemu drugačiji od života dece koja žive u porodici sa oba roditelja, samo je neophodna malo drugačija organizacija života, podela obaveza i dužnosti, isto kao i u zajednici, i korektan pristojan međusobni odnos, poštovanje i uvažavanje jedni drugi ključ je za uspešno roditeljstvo i nakon razvoda braka,“ tvrdi naša sagovornica.

Izvor: Vanja Milenković/ Stil

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top