Preživeo sam grehe njene majke i ranjene orlove, a sada sam probao da gledam „Tajne vinove loze“

Za majku sam znao da će popiti kakve god „Tajne vinove loze“ da joj se serviraju. Ona bi Vojina i Slobodu gledala i da glume kulise na dečjoj priredbi u Mošorinu. Kada je i otac koji generalno ne gleda serije počeo da spekuliše o vinogradarskim mukama, predao sam se i odučio da vidim kakva je to pompa.

Preživeo sam grehe njene majke i ranjene orlove, ali ovaj me naziv posebno odbijao, mahom zato što zvuči kao neka brlja koju nosiš na slavu ili akcija u supermarketu. „Tajna vinove loze“, samo 200 dinara i uz to dobijete slanik! Ipak, probao sam da odgledam prvu epizodu.

Naše serije inače imaju talenat da uzmu neki poluzaplet i izmeste ga u priču dovoljno neobičnu da deluje kao fikcija. Tako ovde dve vinogradarske persone imaju zaplet kao Kejt i Vilijam! On bogat ali mutan, ono grožđe ko da je od zlata, puca, pršti, a ona uboga, žena iz naroda, prosto da nekako dođe do Sajma vina na Paliću ko u Bakingemsku palatu ili Vestminstersku opatiju. Na mahove se čini i da je srpsko tržište toliko procvetalo da samo što iz one buradi ne poteknu evri i šampanjac, ali opet nije to dokumentarac da baš mora da priča o mukama, subvencijama i cenama goriva.

O glumcima znam da znaju da rade, ionako kao da samo te jedne iste imamo. O vinu znam da ga volim, neću da glumim somelijera niti poznavaoca, a vučem malo i iz tih krajeva negotinskih, dovoljno da vidim da je berba naglaska malo neuspela.

„Tajna vinove loze“ nije loša serija ako volite destilovanu tajkunsku priču zaslađenu sladunjavom balkanskom patetikom. Nije loša ni ako uzmete u obzir da je uspela da pomeša odnose specifičnog tržišta, velikih i malih preduzetnika, tananih niti srca, Negotina, Vojvodine, buradi alkohola i standardnih glumaca koje viđamo u svim našim serijama. Možda je najbolja da posle tolike gledanosti pokaže koliko smo u vreme korone gladni, ili ajde – žedni, da popijemo svaku razblaženu pričicu koja može malo da nam skrene misli sa sveopšteg mamurluka koji živimo eto preko godinu dana.

Živeli, dragi gosti.

Pijemo kao i obično u Srbiji – nije neki kvalitet, ali bude ti lakše kad popiješ par puta, pa ipak odradi posao.

Blic