Sramno izvređala Natašu Ninković jer ne koristi botoks, od odgovora „gore“ mreže!

Reći ću vam jednu stvar koja će odmah otkriti da je već odavno prošlo vreme za moj prvi botoks – u moje vreme botoks je bilo nešto što se krilo.

Ako ste i vi iz te generacije, setićete se da u ta vremena nije moglo da se živi od tabloidnih nagađanja ko se „doradio“ botoksom i silikonima. Žene iz javnog života osvanule bi sa par brojeva većim grudima i par brojeva smanjenim borama, a kada bi se neko usudio da spomene botoks, ponašale bi se kao da ih je neko opsovao. Stvari su se od onda promenile. Danas je botoks postao stvar osnovne nege. Ustaneš ujutro, opereš zube, baciš dug i detaljan pogled na svoje lice u ogledalu i zakažeš kozmetičara. Tek tako, kao što smo nekad zakazivali frizera. Kako smo došli dotle?

Za početak, botoks je postao pristupačan. Nekada su silikoni i botoks bili egzotika, rezervisana za zvezde poput Pamele Anderson. Mi ostale mogle smo da gledamo slike, stavljamo kolutove krastavca na oči i nadamo se čudu. Onda je botoks malčice pojeftinio, pa su uz oklevanje počele da ga koriste i anonimne žene koje su izdvajale pozamašne sume za to zadovoljstvo. Onda je botoks dodatno pojeftinio, pa danas imamo šesnaestogodišnjakinje koje sa gađenjem razmatraju svoje „bore“ i zakazuju termine kod lokalne kozmetičarke, tu u kraju. Kom kraju? Bilo kom kraju, botoks je danas osnova „nege“. Botoks je pojeftinio, a sa njim se srozala i cena našeg lica. Našeg, lično našeg, onog zbog kog ne ličimo na prvu komšinicu, niti na popularnu pevačicu, niti na našu najbolju drugaricu, već smo mi – mi.

Iz vremena dok smo sve zavidele holivudskim zvezdama što imaju pristup eliksirima mladosti transportovane smo u vreme gde sve možemo da dođemo do tih eliksira i rezultat je da sve izgledamo isto. Ko se od bora nije skrio, magarac je bio.

Tako je Nataša Ninković ispala magarac u toj našoj igri žmurki – makar ako pitate izvesnu Biljanu i one slične Biljani.

Da li je Biljana stvarna ili ne, najmanje je sada bitno. Bitan je taj krug koji smo kao civilizacija obrnuli u tom kratkom periodu – juče smo se svi kleli da nismo išli na botoks, danas se kunemo da ćemo sutra na botoks, danas nismo stigli. Rezultat? U najboljem slučaju, izgledamo isto kao komšinica, kao influenserka i kao pevačica. U najgorem, zbog botoksa nam se malčice iskrivilo lice, ali popravićemo kod drugog majstora. Makar njih ima napretek. Majstora ima, ali vašeg lica nema, jedno je jedino. Zato ga valjda Nataša toliko dugo čuva.

Zato je mogla da bude i Ruška u „Porodičnom blagu“ i Marta u „Profesionalcu“ i Ljubica Matavulj i Vida u „Ajvaru“, a na kraju i Radojka u „Dari iz Jasenovca“. I zbog tog svog lica, prepoznatljivog i karakterističnog, kojim može neometano da se mršti, smeje, plače, mogla je da nam dočara svaku od svojih uloga a da istovremeno jasno vidimo da je to ona – Nataša Ninković. To je valjda i odgovor Biljani na pitanje „Zašto se Nataša malo ne zategne?“.

Zena