Ja godinama nisam cela

Ja godinama nisam cela
rasuta sam u bezbroj komada
koje nasumično skupljam u mraku
svesna da to nigde ne vodi.

Krijem strah po iznošenim torbama
ispod olizanih kaputa
u starim tesnim cipelama.

Ja godinama nisam cela
rasuta sam u bezbroj komada
koje gazi ko kako stigne
kao kad deca razbacaju lego kocke.

Krijem strah među stranicama dnevnika
ispod sunčanih naočara
i navežbanog osmeha.

Trebalo je da studiram glumu
a ne ekonomiju
godinama odlično glumim
da sam voljena
da sam dovoljna
da su mi dovoljni
da me nije briga.

Krijem strah u svakoj reči koju napišem
u svakoj psovki koju progutam i prećutim
ko ih bre jebe nisu te vredni!

Samo ponekad, tako nekim nebitnim danima
dopustim da me grle nepoznate ruke
spuštam glavu na tuđe rame
upijam miris nepoznatnog muškarca
i samo tada poverujem da sam cela
da je sve na svom mestu
i da će biti okej.

A onda se setim da
niko još nije razumeo moje nemire
niko još nije uspeo
da me ukroti
da me veže za sebe
niko još nije skupio hrabrosti da spusti glavu
tamo gde mi srce bije kao ludo
tamo gde žive svi moji strahovi
niko još nije ostao tamo gde spavaju zveri.

Sakrila sam strah i u ovim redovima
znam da ih čitaš
i provukla sam malo nade
i mrvicu čežnje.

Proći će sve što te boli
i svi koji te bole
luda devojčice. 

Nije do sada bilo tog nemira
koji nisam uspela da smirim disanjem
i tog nedostajanja koje nisam
uspela da izbacim suzama iz sebe

Ali evo večeras mi ne ide…

Preuzeto sa: milicamilenkovic94.blogspot.com