ŽIVOT MIRJANE BOBIĆ MOJSILOVIĆ NIJE BIO LAK

Žena sa pregršt talenata, a ponajviše onim za optimizam

Mirjana Bobić Mojsilović je srpska novinarka, voditeljka, književnica i slikarka. Rođena je 29. juna 1959. godine u Beogradu.

Mirjana ima stariju sestru Gordanu i sestru bliznakinju Zoricu koja je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njih dve su 1978. godine igrale u jugoslovenskom filmu „Nije nego“, a osamdesetih godina prošlog veka su napisale astrološki udžbenik za početnike čiji je naziv „Liber Stellarum“, piše sajt Biografije.

Mirjana je završila Prvu beogradsku gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo. Bila je u braku sa lekarom Ljubomirom Mojsilovićem. 1988. godine je rodila devojčicu Milu, a godinu dana kasnije, Ljubomir je preminuo. Posle te tragedije nikada nije razmišljala da se ponovo uda.

Mirjana je uradila sve da ćerki obezbedi srećno detinjstvo i da je izvede na pravi put. U tome su joj najviše pomogle majka i sestre. Mila je njen najstroži kritičar i jedino pred njom na probu stavlja svoj rad. Veruje u njen ukus i nikada se nije pokajala što ju je poslušala. Mediji su je povezivali sa muzičarem Goranom Bregovićem, ali ona je izjavila da njih veže prijateljstvo koje traje preko 30 godina.

Zajedno su pisali libreto za operu „Karmen sa srećnim krajem“. Dve godine se zabavljala sa sportskim menadžerom Dušanom Odžaklićem. Zažalila je što je pričala o svom privatnom životu i nakon toga se u javnosti nije pojavljivala sa partnerom.

Mirjana ima veliki broj prijatelja za koje rado kuva i pravi zabave. Njen kum je psihijatar Milo Jokanović. Više od sedamnaest godina ima psa Lili koji je uvek pored nje.

Njen moto je: „Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan.“

Najveći pokretač u životu joj je radost stvaranja. Aktivna je na društvenim mrežama na kojima redovno objavljuje tekstove i slike bez filtera koje pokazuju da je samouverena i zadovoljna sobom. Pažnju javnosti je privukla njena slika sa čistačem ulica ispod koje je napisala da se radi o čoveku koji završava Ekonomski fakultet, mnogo čita i koji je njen heroj. U septembru 2016. godine Mirjani je neko razbio stakla na automobilu pa je slučaj prijavila policiji. U aprilu 2017. godine je bila u životnoj opasnosti. Prelazila je preko pruge na kojoj je rampa bila podignuta i zamalo ju je udario voz. Mirjana već godinama vežba u fitnes klubu. Smatra da su treninzi najbolji antidepresivi i uz pomoć njih održava besprekornu liniju. Svaki dan sprema svežu hranu, a najviše voli da kuva za prijatelje.

Bogata karijera:

Novinarstvo 1979. godine Mirjana je postala saradnik „Omladinskih novina“ i „Duge“ koju je kasnije uređivala. Takođe je bila urednik „Intervjua“. Radila je kao urednik Kulturno-zabavnog programa Javnog servisa, ali je shvatila da nije za taj posao i 2002. godine je dala otkaz. Napisala je scenario za dokumentarnu seriju o Bijelom Dugmetu koja se prikazivala na RTS-u. Pisala je za veliki broj časopisa, a neki od njih su: „NIN“, „Danas“, „Oslobođenje“, „Politika“, „Stav“, „Demokratija“, itd. Od 2008. godine je kolumnistkinja u Večernjim novostima.

Mirjana veruje da je Duško Radović bio u pravu kada je rekao da je novinarstvo najlepše zanimanje ako se na vreme napusti. Več duže vreme nije ni u jednoj redakciji i ne planira da se ponovo bavi ovim poslom.

Voditeljstvo Mirjana je vodila emisije: „Ovo vas još nisam pitala“ koja se prikazivala na TV B92 i „Pogodi ko dolazi na večeru“, prvi kulinarski tok-šou u Srbiji, koji je emitovan na TV Enter. Slikarstvo U oktobru 2011. godine Mirjana je imala izložbu slika pod nazivom „Boje, svetlost, ljudi“. Izložila je 25 slika i 18 printova naslovnih strana njenih knjiga. U septembru 2013. godine javnosti je predstavila izložbu „Novi ljubavni nered“. Na slikama su prikazani pejzaži bez ljudskih figura, a dominiraju more, nameštaj, igračke i čaše. U oktobru 2014. godine je otvorila izložbu u okviru koje je predstavila 14 slika sa temama plaža, terasa, veša koji se suši, itd.

Mirjana nema atelje pa uglavnom stvara na terasi uz zvuke džeza i brazilske bosa nove. Naslikala je i nekoliko ikona. Književnost 1997. godine je objavila zbirku ljubavnih priča „Baba, nemoj ništa da me pitaš“. Jedna od priča, „Dragulj Beograda“, našla se u Antologiji pripovedaka srpskih književnica Rajka Lukača.

1999. godine je javnosti predstavila melodramu „Suze su O. K.“ na osnovu koje je pisala i istoimenu pozorišnu predstavu. Ovo je priča o pesnicima koji žele da ostave trag u životu.

2000. godine je napisala „Dnevnik srpske domaćice“. Knjiga je prevedena na francuski, nemački i slovenački jezik i, sa više od trideset izdanja, predstavlja Mirjanin najtiražniji roman.

Iste godine je objavljena drama „Suze su O.K.“ koja je doživela šest izdanja. 2002. godine je izdala roman „Hepi end“ čiji je glavni lik profesorka engleskog jezika Ljuba koja traga za ljubavlju. Sledeće godine je izašao nastavak čiji je naziv „Majke mi bajka“.

2003. godine je napisala demografsko-sociološku studiju „Brak i/ili partnerstvo“ koju je objavio institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

2004. godine je objavila dramu „Imitacija života“ koja govori o devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji.

2005. godine je promovisala roman „Ono sve što znaš o meni“ koji prati četiri glumice koje dobijaju poziv da snime film čuvenog režisera. Inspiraciju za naslov je pronašla u istoimenoj pesmi Arsena Dedića. Knjiga je objavljena u Francuskoj i Hrvatskoj.

2006. godine javnosti je predstavila delo „Tvoj sam“ čiji je glavni junak muškarac koji posle smrti voljene žene saznaje da mu je bila neverna. Roman je preveden na francuski, češki i makedonski jezik.

2007. godine je izdala knjigu „Srce moje“ koja govori o dvoje pisaca, Miki i Zoranu, koji su ranije bili u vezi, a sada oboje pišu knjige o toj ljubavi.

2008. godine je izašao roman „Azbuka mog života“ čija je tema žena koja nabraja asocijacije po azbučnom redu kako bi se izborila sa panikom uzrovanom rastankom sa mužem. U Sloveniji je „Azbuka moga života“ proglašena za jedno od deset najboljih izdanja u 2014. godini. Iste godine je promovisala zbirku kolumni „Srbija u ogledalu: ogledi o našoj stvarnosti“. Ona se sastoji od mini eseja koji se bave našom i globavnom stvarnošću, kao i političkim i moralnim dilemama.

2010. godine je napisala roman „Gospodin pogrešni“ koji govori o slikaru i ženama koje je slikao. Glavni lik je inspirisan britanskim slikarom Lusienom Frojdom. Dve godine kasnije, australijanska producentska kuća „Chop shop post pty ltd“ iz Brizbejna je otkupila prava da snimi film po ovom delu. Iste godine je objavila knjigu „Sumnjivo lice: ogledi o našoj stvarnosti“.

Ona se sastoji od kolumni „Srce pod pritiskom“ koje je pisala za Večernje novosti u periodu od novembra 2008. godine do oktobra 2010. godine.

2011. godine je na Internetu organizovala konkurs za antidepresivnu kratku priču na koji se prijavilo 730 autora. Pobednik je kao nagradu dobio 500 evra, a najbolji radovi su objavljeni u Mirjaninoj zbirci priča „Antidepresiv“.

Na ovaj način je želela da se oduži svojim čitaocima i da podstakne ljude da bude kreativni i pišu priče koje vraćaju dobro raspoloženje. 2012. godine je izdala roman „Traži me“ koji prati sudbine tri različite osobe koje se nikada nisu zapitale ko su i šta žele u životu.

2013. godine je objavila književni konkurs za kratku priču na temu „Recepti za srećan život“. Sakupila je 51 priču i pretočila ih u istoimenu knjigu. Autor najboljeg dela je nagrađen sa 500 evra.

Ubrzo je počela da vodi emisije na radiju Laguna čiji je naziv, takođe, „Recepti za srećan život“.

2014. godine je izašla knjiga „Svlačenje i druge komedije“ u kojoj se, pored tekst istoimene predstave, nalaze i tekstovi: „Pogodi ko dolazi na večeru“, „Poslednja šansa“ i „Verica među šljivama“.

2015. godine je izašla Mirjanina prva zbirka pesama „Obećao si mi“. Jednu od njih, „Ljubavnu pesmu“, je odrecitovala u emisiji kod Ivana Ivanovića nakon čega su je hiljade ljudi skinule sa Interneta. Po treći put je pokrenula konkurs na kome je tražila od učesnika da napišu kratke priče o ljubavi na temu „Pedeset nijansi ljubavi“. Pobedniku je pripalo 1.000 evra, a najbolje priče je objavila u zbirci.

2016. godine je promovisala prvu zbirku pesama „Obećao si mi“ i roman „Tvoj anđeo čuvar“ koji govori o uspešnoj i usamljenoj ženi koja sreće muškarca koji će je prvo oduševiti, a onda pokazati da je bolesno ljubomoran i posesivan. Za potrebe ove knjige je proučavala narcistički poremećaj ličnosti, kontrole, fenomen besa, i sl.

Ovo delo je objavila nakon duge pauze tokom koje je imala stvaralačke krize, a u međuvremenu je slikala i pisala za pozorište. Mirjana je izjavila da u Srbiji nema podršku i da niko ne piše o uspehu koji njene knjige postižu u inostranstvu. Trudi se da ne pravi kompromise i da bude nezavisna zbog čega živi teže, ali je zadovoljna jer je slobodna. Inspiraciju za svoje priče nalazi na dalekim destinacijama na koje najčešće zimi putuje. Smatra da je knjiga najjeftiniji način da se popravi život, a pisanje za nju predstavlja intimnu terapiju. Osvojila je veliki broj nagrada „Zlatni bestseler“ za svoje romane. Neki od njenih omiljenih pisaca su: Nikolo Amadisi, Džulijan Barns, Nik Hornbi, itd.