Zašto mnoge zrele žene svesno biraju usamljenost?

Po mom mišljenju, srećan život je kada svaki dan provodim sa svojim mužem, kada nam vikendom dolaze deca i unuci u posetu te odlazimo na vikendicu kako bi se odmorili od svakodnevnice.

Ipak, ne dele svi moje mišljenje. Neke žene svesno biraju da budu same. Možda će se moje mišljenje nekada promeniti, ali trenutno ne razumem kako se neko može odreći svega i živeti sam. Upravo takvim životom živi jedna moja prijateljica koja je skoro proslavila 55. rođendan.

Prekinula je komunikaciju sa nekim svojim prijateljima, zatražila razvod od svog muža i izabrala da uživa u svojoj samoći. Kada sam je pitala zašto je to uradila rekla mi: „Dosta mi je svega, umorna sam. Želim da se osamostalim i budem slobodna. Svi stalno nešto traže od mene.

Suprug, deca, prijatelji, svi redom. Skoro svo svoje vreme posvećujem njima i nemam ni minut vremena za sebe. Svakoga treba voleti, ali trebamo voleti i sebe jer smo sami sebi najvažniji na svetu. Niko me neće bolje poštovati i razumeti osim mene same.

Samo ja sama mogu da brinem o sebi. Ostale nije briga. Ovo sam shvatila tek sa godinama. Shvatila sam da je puno lakše živeti kada tuđe želje i zahteve ne uzimate k srcu. Sada sa sigurnošću mogu reći da se osećam dobro sama. I ne treba mi neko društvo.

Shvatila sam da suprug i ja imamo različita interesovanja. Neki moji poznanici su imali mnogo zajedničkih interesovanja i često su zajedno išli na izlete, gledali zajedno tv, a moj suprug i ja nismo imali skoro ništa zajedničko.

Kada sam počela da živim sama iznenadila sam se koliko sam se dobro osećala. Gledala sam na tv-u ono što se meni gledalo, knjige mogu čitati u tišini, jedem ono što volim, a ne ono što moja deca ili suprug zahtevaju. Pronašla sam svoj mir i ne trošim svoju energiju na druge.

Moj suprug je često novac trošio na gluposti i ponekad smo se nalazili u situaciji da jedva izguramo mesec sa našim platama. Sada novac trošim na ono što smatram da je potrebno, čak uspem i uštedeti. Ni malo se ne kajem zbog svoje odluke i uopšte ne osećam prazninu u duši.

Sigurna sam da je samoća divna. I ja sam kao i svi drugi pre 20-25 godina volela zabave i goste, ali sa godinama životni prioriteti se menjaju. Moje vreme ističe, zato sada želim živeti za sebe i brinuti se o sebi. Želim biti srećna.“

Nakon razgovora sa svojom prijateljicom zapitala sam se da li bih se usudila učiniti to što je ona učinila? Hoću li ikada moći prihvatiti i voleti samoću na način kako ona to čini? Iskreno ne znam, moj odgovor je sada više „ne“ nego „da“. Možda će se i moji prioriteti zaista promeniti sa godinama.

Infpult