Veliki petak se smatra najtužnijim praznikom u hrišćanstvu, jer je to dan kada je Isus Hristos razapet na krstu na Golgoti.
Iako je Veliki petak dan i velike žalosti, ipak hrišćanima ovaj dan treba da posluži da bi se duboko zamislili nad životom. Hristos je svoj život dao da bismo mi živeli, da bi nas spasao. A da li mi živimo život dostojan Hrista? Da li praštamo? Da li činimo dobro?
Na ovaj veliki praznik, svaki Srbin će uraditi 3 stvari:
Strogi post
Ovaj dan se posti i to strogo! Jede se samo hleb i pije se voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Svaki Srbin će ispoštovati ovaj veliki praznik postom i molitvom.
Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb.
Ne rade se kućni, ni poslovi u polju
Dan posvećen preispitivanju. Na Veliki petak domaćice ne kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.
Jaja se farbaju celi dan, u što šarenije boje, a prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.
Provlačenje ispod plaštanica
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.
Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Stil.kurir.rs
You must be logged in to post a comment Login