Ako ste bar jednom otišli na Ostrog da se poklonite moštima Svetog Vasilija, znate da tamo možete zateći ljude svih vera i rasa. I svi oni imaju jedno zajedničko: poštovanje prema ovom velikom svecu
Sveti Vasilije Ostroški se slavi 12. maja, a pošto ove godine taj datum pada u sredu – post je obavezan.
Sveti Vasilije jedan je od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu, a među Srbima je poznat i kao Čudotvorac. Rođen je 1610. kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, kod Trebinja.
Usled straha od danka u krvi, roditelji ga već sa 12 godina šalju u osamljeni manastir Zavalu. Par godina kasnije prelazi u manastir Tvrdoš (Trebinje) gde pohađa manastirske škole. Stiče zvanje arhimandrita i kreće u obilazak velikih pravoslavnih centara na Svetoj Gori i u Rusiji. Godine 1638. u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen za mitropolita. Umro je 1671. u Ostrogu, gde se i danas čuvaju njegove mošti.
Narod ga još zove i HODAJUĆI SVETAC, jer se čvrsto veruje da on hoda po našoj zemlji, pomažući onima kojima je pomoć neophodna. O tome svedoče i mnoge vunene čarape koje mu sveštenstvo uveče obuva, a ujutru ih dočekaju iznošene i pocepane iste te čarape na svetim moštima Vasilija Ostroškog.
Ljudi iz cele Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, dolaze peške na poklonjenje ovom velikom svecu. Mnoge žene se, svaka na svoj način zavetuje, pre posete manastiru na Ostrogu. Neke idu bose, neke se zavetuju na ćutanje, većina posti… Sve ima za cilj jedno: uslišenje njihove molitve.
Donosimo vam 3 priče o čudima koja su se desila na Ostrogu, ali ako i sami posetite ovaj manastir, sigurni smo da ćete i vi doživeti i videti neko od mnogobrojnih čuda ovog svetitelja:
Naši stari tvrde da Vasilije Čudotvorac ne prašta i da strogo kažnjava nevernike. Ako pred njegovim moštima nešto obećate, nemojte se usuditi to da pogazite. Sveti Vasilije odlučuje da li će vam želja biti uslišena, a ako niste dovoljno pravedni, kažu, neće od vas hteti ni da primi dar.
U narodu kruži priča o Hercegovki koja se hvalila pozamašnom svotom koju je ostavila pod Ostrogom. U snu joj se javio svetitelj odbivši njen novac, a ujutru joj je bio i vraćen – pronašla ga je na krevetu, ispod jastuka.
Prepričava se i sledeći događaj iz 1895. godine. Dok su Bosna i Hercegovina bile pod Austro-ugarskom vladavinom, narod se skupio u Bileći da traži porpusnice za Crnu Goru, u želji da poseti Ostrog. Kotorski predstojnik M. Adamović, zadužen za ovaj slučaj, odbio ih je rečima: “Zalud me čekate! Ne dam vam propusnice za Ostrog! Zašto tamo idete, glupi narode, kad vam tamo nema ništa osim one suve trupine što su je stavili u kovčeg i proglasili za sveca!” Izgovorivši ove pogrdne reči, okrenuo se i pao niz stepenice, posle čega je čitava dva meseca proveo u bolnici!
Očigledno Sveti Vasilije zaista ne prašta…
Postoji jedno verovanje u narodu koje kaže da se put na Ostrog ne planira, nego ideš tamo kada te Svetac pozove. Zbog toga pravi vernici nikad neće reći: „Planiramo da idemo na Ostrog.“ Isto tako se veruje, kad ti je suđeno, bez obzira na dešavanja, otići ćeš na Ostrog.
Tamo ćete čuti mnoštvo priča o isceljenju, velikoj pomoći Svetog Vasilija, ali jedna priča ostala je urezana svima u sećanje:
Bračni par je krstio bebu na Ostrogu. Kolevku sa bebom su stavili na bedem koji okružuje manastir. Kolevka se zaljuljala i beba je, sve sa kolevkom, pala niz litice Ostroga. Kada su našli bebu, roditelji nisu mogli da veruju: dete nije imalo ni ogrebotine na sebi.
Čvrsto se veruje da Sveti Vasilije budno motri i čuva sve ljude koji dolaze na Ostrog, pa se tamo nikad nije desila saobraćajna nesreća iako su putevi do manastira uzani i često nepristupačni.
SLAVA MU I MILOST!
Stil.kurir.rs
You must be logged in to post a comment Login