Marica Rajković: Svoj život ne duguješ nikome

Dobro pročitajte ovaj naslov.

Ako ste imali pameti i sreće, pomislićete “Pa naravno da ne dugujem, kakva je ovo besmislica” i zatvoriti tab sa dosadnim tekstom, koji saopštava nešto toliko samorazumljivo.

Ako ste bukvalisti i štreberi pomislićete “Tehnički, dugujem svoj život roditeljima koji su me biološki doneli na ovaj svet”. Istina je, ne bi vas bilo da nije bilo njih. Ali tu svaki dug prestaje.

Postoje ljudi koji imaju dovoljno samosvesti, razuma i mentalne stabilnosti da znaju da su sami odgovorni za svoj život i svoju sreću. A postoje i oni koji ceo život misle da su među njima, a zapravo pojma nemaju ni gde su, ni šta ih vodi. Ja sam bila jedna od njih.

Spolja gledano – imala sam razumnu dozu samouverenosti, vrlo rano postigla značajne uspehe na mnogim životnim područjima, često donosila prilično hrabre odluke i nisam se bojala onoga čega se većina ljudi bojala.

U čemu je onda problem? U tome što – fokusirajući se na hrabrost u vidljivoj stvarnosti nisam videla da negujem kukavičluk u nevidljivoj. Imala sam hrabrost da skočim sa drvenog mosta u reku Taru; da uhvatim poskoka; da upišem fakultet zbog kojeg su se meni bližnji krstili i govorili “Filozofija?

Pa dobro, sreća prati lude”; da doktoriram u 7. mesecu trudnoće; da se preselim par puta i započnem život od nule. Ono za šta nisam imala hrabrosti je da ljudima koje volim i koji su mi bliski postavim granice i da kažem najužasniju i najsebičniju rečenicu koju je ljudska vrsta smislila: “Izvini, ali ne bih”.

A kada na bilo koji način odustajete od makar i delića sebe da se drugi ne bi uvredili, naljutili, razočarali ili rastužili, vi zapravo to činite jer mislite da im to dugujete.

Zato je potrebna otrežnjujuća istina: nikome ne dugujete svoj život. Nikome ne dugujete ni delić svog života.

Ako ste roditelj, deci dugujete da budete dobar roditelj, a to možete biti samo ako ste prvo dobri prema sebi. Samo ako je “da li se meni tamo ide?” važnije od toga što neko želi da negde dođete. Samo ako je vaše mentalno i fizičko zdravlje važnije od toga da toksičnim ljudima objasnite sebe i svoju perspektivu.

Da parafraziram staru krilaticu koja se vezuje za britansku kraljevsku porodicu: što manje explain i što manje complain! Koliko god da vas vuče da to radite, nemojte osećati obavezu da objasnite drugima sebe i svoj život. To će vas često ostaviti bez čuvenog “closure” momenta – raščišćavanja situacije.

I znate šta – preživećete. Shvatićete da je vaš život sve vreme bio u vašim rukama i da nije pripadao nikome drugom.

Možete da dugujete stvari, novac ili uslugu… (i gledajte da to što pre izmirite). Ali svoj život ne dugujete ni mami, ni tati, ni bratu, ni sestri, ni mužu, ni deci, ni šefu, ni kolegi, ni doktoru, ni svešteniku.

Svoj život dugujete samo sebi i vreme je da dugovanje izmirite i počnete da živite.

Marica Rajković/Lola