Nije više moja, nije ničija

I danas kada je sretnem,
još uvek je ono nasmejano dete
koje sam voleo.

Nije više moja, nije ničija.
Ne pričamo godinama unazad.

Ne čestitamo jedno drugom
rodjendane,
praznike,
razne neke datume za koje nekad živeli.
Sve je nestalo,
kao da nikada ni postojalo nije.
Prodje pored mene bez i jednog zdravo.
Bez i jednog osmeha,
pogled joj čini mi se vekovima nisam uhvatio.
Neko, koliko već sutra će joj
biti ono što sam ja nekada.
A bio sam joj, sve.
Sve što čovek može biti ženi.
Toliko daleko smo išli da smo
birali i imena za decu,
večito svadja ispadne.
Jeb*te, našu decu.
Pričali kako će najlepša mlada biti,
ja, nervozni mladoženja kome sve
smeta, prokleti perfekcionista.

Nisam znao sa njom,
danas ne znam bez nje.

Večito ljubav krio,
strah me je hvatao i na samu tu reč.
Ne voli me više, razumem je.
Rekli su mi da je prebolela, konačno.
Ne smem ni misliti kako joj je bilo,
Bog sam zna koliko sam te koštao,
moje milo.
Ne javljam joj se.
Ne pišem.
Ne diram stare rane.
Nije to zaslužila.
I eto,
noći kao da znaju pa mi se svaka sveti.
Večito nude nemirne sne u kojima si glavna uloga ti. Mislio proći će kao i sve ostale, lagao sebe. Ćutao a u sebi vrištao ime tvoje. Toliko glasno da ga i sada nekad čujem. Trgnem se, okrenem i noćas te sa leve strane nema.
Još jedan ružan san za koji sam sam zaslužan.

Izvor: Instagram