SUTRA SLAVIMO SVETU PETKU TRNOVU, ZAŠTITNICU ŽENA

Legenda i verovanje o Svetoj Petki Trnovoj prenosi se među hrišćanima sa kolena na koleno

Srpska pravoslavna crkva 8. avgusta praznuje dan Prepodobne mučenice Paraskeve Rimske – Trnove Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.

Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Praznik Trnove Petke, kao i praznici Ognjene Marije i Blage Marije, nije crveno slovo, ali je poštovan u srpskom narodu, a naročito među ženama. Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, završava se mali letnji „ciklus ženskih praznika“.

Za Trnovu Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje danas ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.

Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

Ko je Prepodobna mučenica Paraskeva?

Rodom je iz Rima, iz hrišćanske porodice, živela je u 2. veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se. Propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se potom krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima. Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti su kasnije prenete u Carigrad.