Čuveni srpski pulmolog i jedan od najuglednijih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Branimir Nestorović, poznat je kao lekar koji se ne libi da prizna i preporuči recepte iz prirode za lečenje raznih bolesti
Profesor dr Branimir Nestorović je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne.
Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?
Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta.
Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita). Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)
Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije…
Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).
Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.
Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam.
Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?
U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin.
Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. ulje origana ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike.
Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.
Deca danas nemaju detinjstvo
Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?
Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala.
Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon.
Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.
A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? I ako jesu, zbog čega je to tako?
U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijim za imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.
Izvor: magazin.novosti.rs
You must be logged in to post a comment Login