Sa doktorom Predragom Nenadićem, razgovarali smo o imunitetu kod dece. Kako ga ojačati, kako decu odbraniti od korona virusa, kako ih odviknuti od slatkiša
Na koji način deci poboljšati imunitet?
Tu nema velike razlike: deca i odrasli – sve se svodi na hranu i na način života. Sve se svodi na to kako živimo, koliko spavamo, koliko smo fizički aktivni. Deca su uglavnom fizički aktivna, ali opet, danas ima mnogo školske dece koja nisu fizički aktivna. Ako dete nije aktivno, to je veliki problem za njegov imunitet.
Zašto je fizička aktivnost važna za imunitet?
Nije krucijalno da trčite da biste stekli snagu, nego u tome što naš imunitet leži u našem limfnom sistemu. Limfni sistem je ključan za naš imuni sistem. Limfni sistem zauzima oko 25% ukupne mase našeg tela, ima ga više nego krvi, a on nema pumpu da ga „goni“ kroz telo, a opet on ne sme da se „ustoji“. Jedini način da „poguramo“ limfu kroz telo je da se krećemo. Čim limfni sistem ne funkcioniše, nema stvaranja tih antitela, ćelija koje nas brane i štite nas od virusa.
Šta deca da jedu da bi poboljšala imunitet?
Deca treba da jedu ono što ne jedu. Pre svega jako puno svežeg voća i povrća. Sada bar ima paprika, kupusa, kelja, zelenih salata, ima još i paradajza, brokolija, jako puno lisnatog zelenog povrća punog minerala i vitamina. Sirova hrana je mnogo bitna. Voće! Grožđe. Time unose žive enzime.
Danas je oko 36% dece gojazno, to je katastrofa i to uništava njihov limfni sistem. Gojaznost je velika prepreka.
Deca treba da jedu i meso. Ne možemo da kažemo sada da meso ne valja, jer su to zablude. Bez mesa nema ni B vitamina, nema Cinka, nema Selena.
Cink je najbitniji u zaštiti, a njega ima u orašastim plodovima najviše. Nekada su babe i dede, umesto čokolada, deci poklanjali orahe. To je čisto zdravlje. Tu se nalaze omega 3 masne kiseline. Apelujem na bake i dede: „Poklanjajte deci orase i bademe, lešnike, manite se bombona i čokolada!“
Cinkom je bogata svinjetina, govedina, ćuretina.
Ono što jača imuni sistem je C vitamin, D vitamin, Cink, Selen, kretanje, fizička aktivnost, dobra ishrana, pravilno spavanje…
Treba decu pustiti da se igraju. Sada nije vreme da idu bosi, ali leti decu treba pustiti da bosom nogom gaze zemlju, travu, da imaju kontakt sa elektromagnetnim poljem zemlje, da prihvataju pozitivnu energiju zemlje…
Evo recimo, ovih dana deci treba dati nar. Nar je nešto najbolje što danas možemo da poklonimo detetu. Jedan nar dnevno je zaštita od svih bolesti. Nar je bogat omega 3 i omega 5 polinezasićene masne kiseline, on je fantastičan antioksidant.
Deci treba dati povrće i voće sirovo. Danas im sve kuvamo, spremamo, a to ne smemo.
Šta nikako ne smemo da im damo da jedu?
Šećere. Šećeri uništavaju imuni sistem.
Kako odviknuti decu od slatkiša?
Dajte im da jedu hroma (ovaj mineral se nalazi u povrću). Kada oni jedu povrće u kojem ima hroma, oni neće da jedu slatko. Potreba za slatkim nastaje kada u organizmu nema dovoljno hroma.
Hroma ima u džigerici. Mi smo u mladosti dva puta nedeljno jeli džigericu. Nije nama mama pržila džigaricu zato što nismo imali drugo da kupimo, nego što je to zdravo.
Džigerica ima vitamine B kompleksa, minerale… Veoma je važno da deca jedu džigericu, pileću, svinjsku, goveđu.
Dajte deci sardinu sa crnim lukom – daćete im zdravlje.
Znači svi treba da se vratimo na osnovni, starinski jelovnik?
Naravno. Danas deca jedu neke „zdrave“ biljne namaze. Ništa gore nema od tih biljnih sireva, namaza… To je nešto najopasnije što dete može da jede. Biljni sirevi su opasni. Kakav je to biljni sir? Il ga je dala koza ili krava ili ne postoji!
Kako zaštiti decu od korone?
Od krucijalnog značaja je unošenje probiotika i prebiotika. Kefir, kiselo mleko, jogurt ima dosta skroba pa ga ne preporučujem, mladi sir, kiseli krastavčići, turšija, kiseli kupus… Ali kada se unose probiotici a ne unose se prebiotici, onda ti probiotici nemaju veliku efikasnost jer je hrana za njih prebiotici.
Prebiotici su ovsene mekinje, žitarice, ali ne ovsene pahuljice. Recimo jesti ovsene mekinje sa kefirom…
Probiotička hrana drži creva zdravima, a naša creva su 75% našeg imuniteta.
Kada je u pitanju ovaj virus, ta probiotička hrana sprečava virus da se veže za taj AC2 receptore koji primaju i prihvataju korona virus i unose ga u naš organizam. Zbog toga ta probiotička hrana sprečava da virus uđe u organizam. U većini slučajeva virus prvo uđe u organizam, a onda se širi ka respiratornim organima.
Ja svima predlažem da se zaštite, ali kada je hrana u pitanju, jedite probiotike i prebiotike jer oni stvaraju prirodni imunitet.
Vi sa probioticima unosite armiju vojnika koji štite vaš organizam. Ako tu armiju nemate čime da nahranite, džaba ste je uneli – ona će biti pobijena odmah. Zato je važno jesti i prebiotike – vlakna. Što više vlaknaste hrane (boranija, cvekla, jabuka, kupus, kelj, karfiol i td.) uz probiotike i onda ste dobili kompletnu zaštitu organizma.
„37% dece u predškolskom i školskom uzrastu su gojazni. Svi oni su potencijalno nerotkinje – nemaju reproduktivna svojstva – ni muška deca, ni ženska. Možemo mi da damo milijarde, nećemo sprečiti problem nataliteta. Moramo da uvedemo u prvi razred osnovne škole, u predškolske ustanove predmet PRAVILNA ISHRANA, to je krucijalno za opstanak našeg društva, čovečanstva. Samo tako možemo da sprečimo da nam se deca ne goje, da pravilno žive i da u toj mladosti formiraju organizam koji će biti zdrav i dugotrajan.“
(Autor: Vanja Milenković, izvor Stil.kurir.rs)
You must be logged in to post a comment Login