7 TAJNI JAPANSKIH OSNOVNIH ŠKOLA

U Japanu škola i obrazovanje je na prvom mestu. Deca uče 6 sati u školi + vannastavne aktivnosti

U Japanu se škola smatra važnom odskočnom daskom u životu. Zato tamo ima 210 školskih dana. I iako postoji mnogo sličnosti između japanskog obrazovnog sistema i sistema u drugim zemljama, postoji nekoliko aspekata koji ovaj sistem čine jednim od najefikasnijih u svetu.

1. Spavanje na času se smatra znakom posvećenosti.

U Japanu, zaspati tokom časa može biti uobičajeno – sve zato što škole imaju zaista zahtevan raspored. Za razliku od drugih zemalja, gde se spavanje na nastavi može smatrati znakom nepoštovanja ili lenjosti, u Japanu se na ovo gleda kao na znak posvećenosti.

2. Dok ne dostignu četvrti razred, japanska deca ne dobijaju ocene.

Možda izgleda čudno, ali japanske škole stavljaju manire ispred znanja. Njihov cilj u prve 3 godine je da razviju karakter svoje dece i uspostave dobre manire, a ne da ocenjuju njihovo znanje. Oni uče kako da budu velikodušni, empatični i saosećajni. Takođe su naučeni da poštuju druge i razvijaju nežnu vezu sa prirodom i životinjama.

3. Japanska deca sama čiste školu.

Dok škole u ​​ostatku sveta zapošljavaju domara i čuvare da održavaju školu urednom, u Japanu to nije slučaj. Tamo su učenici odgovorni za čistoću učionica, kafeterija, pa čak i toaleta. Japanski obrazovni sistem veruje da zajedničko čišćenje uči učenike da pomažu jedni drugima i rade u timu. A provodeći svoje vreme brišući stolove, metući i brišući podove, učenici uče da poštuju svoj i rad drugih.

4. Učenici jedu u učionici zajedno sa svojim nastavnikom.

U drugim zemljama možda ne dolazi u obzir da nastavnik jede zajedno sa svojim učenicima, ali u Japanu se ova norma smatra korisnom u izgradnji pozitivne veze između učenika i nastavnika. Tokom ručka mogu se voditi zaista korisni razgovori koji mogu pomoći u izgradnji porodične atmosfere.

Takođe, japanski obrazovni sistem osigurava da učenici jedu zdrave i uravnotežene obroke. Dakle, u javnim osnovnim i nižim srednjim školama ručak se kuva po standardizovanom meniju koji su razvili zdravstveni radnici i kvalifikovani kuvari.

5. Pohađaju radionice posle škole.

Radionice posle škole ili pripremne škole su veoma popularne u Japanu. Tamo učenici mogu naučiti nove stvari osim svog 6-časovnog školskog dana. Nastava se održava uveče, a većina japanskih učenika ih pohađa kako bi mogli da uđu u dobru srednju školu. I, za razliku od mnogih studenata širom sveta, Japanci uče čak i vikendom i praznicima.

6. Japanski učenici osim ostalih predmeta uče poeziju i japansku kaligrafiju.

Japanska kaligrafija, takođe nazvana Šodo, je oblik umetnosti u kojoj ljudi pišu značajne kanji znakove (kineske znakove koji se koriste u japanskom sistemu pisanja) na ekspresivan i kreativan način. Haiku je, s druge strane, oblik poezije u kojoj se jednostavne fraze koriste za prenošenje dubokih emocija čitaocima. Smatra se da ovaj oblik poezije ima intelektualno, terapeutsko i estetsko dejstvo. Oba ova časa uče decu da poštuju svoju vekovnu tradiciju i da cene svoju kulturu.

7. Skoro svaki učenik mora da nosi školsku uniformu.

Ujednačena politika u skoro svakoj srednjoj školi u Japanu ima za cilj da ukloni barijere i pomogne u promovisanju osećaja zajednice, porodice i zajedništva među učenicima. Kodeks oblačenja omogućava da se pažnja učenika usmeri ka učenju i rastu, a takođe podstiče decu da se samoizražavaju i drugim metodama osim odevanjem.

Stil