DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU ČUDOTVORCA

Printscreen

Kuća i porodica

DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU ČUDOTVORCA

Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. decembra slave Svetog Nikolu – Nikoljdan.

Sveti Nikola je najveća srpska slava i uobičajeno se kaže pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika.

Rođen je na početku četvrtog veka nakon Hrista u azijskom delu Turske, u pokrajini Likiji.

Njegovi roditelji su bili imućni, ali on to nije koristio. Prema svim legendama i postojećim podacima, Nikola je oduvek bio vrlo skroman, ali i ponizan, što se ogledalo u njegovim dobrim delima za života.

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju kraj njegovih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.

Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Život mu je obeležila smrt oba roditelja od kuge. Umesto da na sebe i svoje užitke potroši porodični novac, Nikola je počeo da hrani i poslužuje svoje komšije, a istu tradiciju nastavio je i na svojim putovanjima. Rasprodao je sve bogatstvo i trošio kako bi pomogao siromašnima.

Postao je biskup u turskom gradu Miri, gde je bio sve do svoje smrti, a tamo je i sahranjen. Ipak, njegove mošti su premeštene u italijanski Bari, nakon što su glasine o njegovoj dobroti i plemenitim delima stigla do Italije. Kosti su „preuzeli“ italijanski moreplovci, a benediktanski opat naručio je izgradnju crkve u kojoj bi se kosti mogle dostojno sačuvati. Kasnije je papa Urban II posebno posvetio tu baziliku Svetom Nikoli.

Kosti nisu dugo izdržale, bar u krutom stanju. Naime, kosti svetog Nikole navodno su se rastopile, a tečnost su skupili u posudu koju i dan danas nose posebno uzdignutu na službi u Bariju, na dan ovog sveca.

Najpoznatije legende

Između ostalih, dve priče o Svetom Nikoli se i dan danas prepričavaju deci.

Prva je ona prema kojoj je Sveti Nikola postao zaštitnik verenika, a ujedno zbog nje i stavljamo čiste čizmice na prozor. Naime, Nikola je svoje bogatstvo često koristio kako bi zaštitio one koji su u nevolji. Tako je jednom prilikom zaštitio tri mlade devojke, čiji je otac bio siromašan i nije mogao da im da miraz kako bi se udale. Devojkama je, umesto udaje i porodičnog života, pretio posao prostitutki, za šta je saznao i Nikola.

Pod okriljem noći, Nikola je uzeo tri vreće, a u svaku stavio zlato. Vreće je bacio pred prozor devojaka, koje su tada napokon mogle da se udaju. Svetog Nikolu zbog te priče često na slikama prikazuju sa tri vreće ili tri jabuke, koje su takođe simbolizovale njihov miraz.

Druga najpoznatija priča jeste ona koja ga prikazuje kao zaštitnika dece. Tokom perioda gladi, Nikolu je lokalni mesar pozvao u svoj dom. Nakon što je na stolu ugledao tanjir pun mesa, Sveti Nikola pomislio je ono najgore. Brzo se uputio u podrum domaćina mesara, gde je ugledao tri bačve, a u bačvama tela trojice dečaka. Nikola je brže-bolje oživeo dečake.

Deca i verenici nisu jedini pod njegovom zaštitom. Tokom svog života, Nikola se susretao sa brojnim putnicima, trgovcima, moreplovcima i siromašnima. Upravo je njima i posvećivao najviše pažnje i darivao ih.

Zaštitništvo Svetog Nikole razlikuje se od mesta do mesta, a najčešće se spominju deca, siromašni, moreplovci i brodovi, trgovci, kradljivci pokajnici i prostitutke, pa čak i pekari i zalagaoničari.

Takođe, legenda o Deda Mrazu vodi poreklo od Svetog Nikole, upravo zbog poklona kojima je darivao skoro svakog koga je sreo, kao i da tradicionalni deka nosi crveno odelo jer je takvo nosio upravo Sveti Nikola.

Običaji

Na Svetog Nikolu, prema verovanju, ne valja raditi bilo kakve kućne poslove.

Običaj je da se na Nikoljdan sadi pšenica kako bi izrasla do Božića. Narod veruje da na Svetog Nikolu valja darivati decu, pa se potrudite da sve mališane u kući obradujete nekim poklonom, orasima, jabukama, slatkišima…

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.

Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

Stil.Kurir.rs

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top