IZVINITE SE DETETU KADA POGREŠITE

pixabay.com

Kuća i porodica

IZVINITE SE DETETU KADA POGREŠITE

Ipak, izvinjenje za situaciju u kojoj su roditelji pogrešili, sve je češća pojava u današnjim metodama vaspitanja

Svi grešimo, ali ponekad to veoma teško priznajemo, kako sebi, tako i drugima.

Gotovo da ne možemo ni da zamislimo situaciju u kojoj nam se neko izvinjava, a pogotovo roditelji, koji su nam uzor i koji su “uvek u pravu”.

Ipak, izvinjenje za situaciju u kojoj su roditelji pogrešili, sve je češća pojava u današnjim metodama vaspitanja. Osim što izvinjenjem pokazujemo da smo negde pogrešili, ono može da ima i dublje značenje za vaše dete.

1. Da je u redu pogrešiti

Deci su njihovi roditelji nepogrešivi, najbolji i savršeni. Sigurno je svako u svom detinjstvu mislio da je baš njegov tata najjači od svih tata ili da njegova mama pravi najbolje torte. Sasvim je normalno s dečijeg igrališta čuti “Moj tata je jači od tvog tate” ili slično.

Ako se deci nikada ne izvinjavamo, šaljemo im poruku da nikada ne grešimo. Iskrenim izvinjenjem ostajemo povezani i pokazujemo im svoju ranjivost, a ona je najbrži put do tuđeg srca. Izvinjenjem takođe pokazujemo detetu na svom primeru kako se treba ponašati kada pogrešimo.

2. Da možemo nekome da učinimo nešto što nije u redu, ali da i dalje volimo tu osobu

Razlog za izvinjenje imamo u svim segmentima života i u svim odnosima. Bilo da se radi o partnerskom, porodičnom, poslovnom ili komšijskom odnosu. Nakon konflikta ostaje gorak ukus u ustima, pa ako smo mi krivi (ili barem većim delom krivi) za tu ružnu epizodu, znači da imamo moć “razređivanja” te gorčine. Izvinjenjem automatski prestajemo da budemo negativci i pokazujemo deci da ih i dalje volimo i da nismo loše osobe zbog neke greške.

Na taj način će oni naučiti da ni oni nisu apsolutni negativci kada učine ili izgovore nešto loše prema vama ili svojim vršnjacima.

3. Da to zbog čega mu se izvinjavamo niko ne sme da radi

Odnos sa roditeljima za decu predstavlja odnos sa ostatkom sveta. Kako su se roditelji ponašali prema nama u detinjstvu, takvo ponašanje očekujemo i od ostatka ljudi u svom životu. Ako je, na primer, roditelj na dete vikao ili ga posramio i nakon toga mu se nije izvinio, niti priznao svoju grešku, dete usvaja uverenje koje zvuči otprilike ovako: “U redu je da se prema meni neko ovako ponaša. Ako me mama ili tata vređaju, onda sam to verovatno i zaslužio. Tako se prema meni treba ponašati.”

4. Da su detetovi osećaj i percepcija stvarni

Kada roditelj uradi nešto pogrešno što nije hteo, u detetu će se uvek pojaviti snažne i neugodne emocije. Ako se pravimo da to tako treba da bude i da je u redu drati se ili udariti dete, njegove emocije će ostati duboko u njemu. U najboljem slučaju, dete će se osećati čudno budući da ono nikada ne radi ništa namerno, nego u svakom trenutku radi najbolje što zna.

U takvim situacijama dete može čak da oseti i strah od sopstvenih roditelja, a to sigurno nije dobro okruženje za zdrav razvoj. Ako pogrešimo i izvinimo se detetu nakon toga, potvrđujemo mu njegova osećanja i dajemo mu do znanja da je njegova percepcija stvarnosti jednako stvarna i istinita kao naša.

Na određeni način, dete možemo, barem delimično, da spasimo traume jer izvinjenjem dajemo dozvolu za procesuiranje detetovih emocija. Izvinjenjem mu potvrđujemo da je ono što oseća važno.

5. Da preuzimamo odgovornost za svoja loša ponašanja

Dete će se uvek osećati krivim dok mu mi ne pokažemo da to nije tako. Budući da izvinjenje znači preuzimanje odgovornosti, ono nikada ne treba da zvuči ovako: “Žao mi je što sam vikala, ali svarno si me iznervirao s bukom koju si napravio. Izvini što sam rekla (ili rekao) ono malopre, ali stvarno mi smetaju stvari koje radiš.”

Ovaj primer pokazuje kako izvinjenje ne treba da zvuči. Iako se u njemu nalazi reč “izvini” ovako strukturisane rečenice ne pokazuju preuzimanje odgovrnosti, nego baš suprotno, odgovornost za grešku se prebacuje na dete. Zato je izvinjenje oblik komunikacije u kojem treba da govorimo o sebi i svojim postupcima, a ne da krivimo druge za svoju reakciju.

Vaspitanje nije nešto što znamo, već nešto što stalno učimo. Zato ne možemo da ne grešimo. Izvinjenje je jedino što možemo da učinimo kada negde pogrešimo, osim obećanja da ćemo se truditi da se to ne ponovi.

miss7

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top