SLAVIMO LAZAREVU SUBOTU, NAJRADOSNIJI DEČIJI PRAZNIK

pixabay.com

Kuća i porodica

SLAVIMO LAZAREVU SUBOTU, NAJRADOSNIJI DEČIJI PRAZNIK

Ovo je najradosniji dečiji praznik!

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta. Posvećen je sećanju Hristovom vaskrsenju Lazara i njegovom ulasku u Jerusalim, kojeg su dočekala deca. Mnoge porodice ovaj dan slave kao krsnu slavu.

Vrbica se smatra dečijim praznikom, jer je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

Ko je bio Lazar?

Lazare je bio veoma imučan čovek, koji je pomagao Hrista i njegove apostole, a kada je umro, Hrist ga je svojom čudotvornom moći vaskrsao četvrtog dana. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom proširila na sve strane.

Upravo to čudo razljutilo je judejske sveštenike zbog čega su mu presudili raspećem.

Posle vaskrsenja, Lazar je živeo na Kipru još četrdeset godina, a njegove mošti odatle su prenete u Carigrad 890. godine, gde i danas počivaju. Na nadgrobnoj ploči pisalo je „Hristov prijatelj“.

Veoma interesantni običaji

Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće. Zato se ovaj praznik zove i Vrbica.

Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko kakvog izvora.

Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavlja kamičak na nogu i baca što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.

U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.

„Igraj, igraj, Lazarke,

gola, bosa, Ciganke,

ova kuća bogata,

ima dosta dukata,

i u toru ovčice,

a u kući dečice…“

Uz devojke idu dva do tri muškarca sa štapovima da „brane“ devojke od nasrtljivaca i da nose skupljene darove. Nekad se jedna od devojaka obuče u muško i predstavlja Lazara.

Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe – mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću.

Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: „Udesio se, kao za Vrbicu“.

Danas se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju, kako bi bili zdravi tokom cele godine.

Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom.

Ne rade se teži poslovi.

Stil

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top