SUTRA SU CVETI, PRAZNIK NA KOJI VALJA RADITI!

pixabay.com

Lifestyle

SUTRA SU CVETI, PRAZNIK NA KOJI VALJA RADITI!

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Cveti, koji se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima.

Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek je u nedelju.

Praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Narodni običaji više slave prirodu i njeno novo buđenje.

Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.

Crveno slavo, ali se radi

Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.

Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.

Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi „ožarila“ i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.

Različiti običaji

Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće.

Margarete – Da budete lepi i krupni

Dren – Da budete jaki i zdravi

Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni

Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni

Ruža – da budete rumeni i sveži

Običaj je da se ovo cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Simbolika palme

Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Kralja – ratnog zavojevača. Bacanje haljina i palmovog lišća pred nečije noge, predstavljalo je iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.

Šta se „sme“ a šta „ne sme“ i ovom prilikom zavisi od toga koga pitate. U ovom slučaju odgovor može biti potpuno protivrečan, što samo govori o bogatstvu narodnih običaja različitih krajeva Srbije. U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post. U tom kraju se to uzima za zlo jer “ onaj koji se veseli i peva navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo“..

Ako ste, pak, u Istočnoj Srbiji, zapevati se mora. Na taj dan se okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi. Da se i za vreme posta pevalo, ukazuje i kulturolog Vesna Marjanović. U cvetnu nedelju, u pretposlednju šestu nedelju velikog uskršnjeg posta (koju završavaju Lazareva subota i Cveti) devojke koje bi brale, sušile i sadile cveće. Vraćajući se iz šume donosile bi grančice leske, drena, gloga i njima kitile kuće, zgrade za stoku.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Danas bi valjalo izgovoriti ovu molitvu za zdravlje i sreću vas i vaših najbližih:

Obščeje voskresenije, prežde tvojeja strasti uvjerjaja, iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste Bože, tjemže i mi jako otroci pobjedi znamenija nosjašče, tebje pobjeditelju smerti vopijem: Osana vo višnjih, blagosloven grjadij vo imja Gospodnje. Amin.

U šesnaestom i sedamnaestom veku, u zapadnoj Evropi su na Cveti spaljivane male ljudske figurine, koje su se zvale Jack-‘o’-Lent. Pravljene su od slame, da bi potom bile kamenovane ili iskidane na delove. Simbolika ovog običaja je osveta Judi Iksariotskom, koji je rimskim vojnicima prokazao Isusa. Neki istoričari smatraju da je ovo ritualni progon zime, i pozdrav proleću.

Na ulazu u Svetu zemlju narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.

Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim – „Evo Car tvoj ide tebi krotak“. Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.

Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod – Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika.Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

Kurir.rs

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Lifestyle

To Top