DANAS JE VELIKI PETAK, NAJTUŽNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK!

wikipedia

Kuća i porodica

DANAS JE VELIKI PETAK, NAJTUŽNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK!

Isus umro na krstu, a sva priroda pobunila se protiv nepravde i zločina

Veliki Petak, dan raspeća na krst Isusa Hrista, smatra se najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti. To je jedini dan u godini kada u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i iznese se plaštanica. Plaštanica je platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.

Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, grob Hristov, ispred oltara. Negde je običaj da da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

Prema narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti lepu želju, i ta će želja biti ispunjena.

Na brdu Lobanja bila su 3 krsta

Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist. Na brdu Golgota (Lobanja), bila su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od načina na koji su želeli da ga ponize. Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, Hristos nije kleo, on je molio oca svog nebeskog da oprosti tim ljudima jer ne znaju šta čine.

Kad je konačno, oko tri sata popodne, duh svoj predao ocu, sva priroda, Božja tvorevina, se pobunila protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja, zavesa u Hramu se rascepila odozgo do dole, i kamenje se raspadalo u prah uz užasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje je svedočilo živoga Boga.

– Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti – episkop Nikolaj Velimirović.

Ne valja se

Zbog toga se veruje da ovog dana ne valja uzimati eksere, igle i druge oštre i šiljate predmete, da se ne bi pozleđivale Isusove rane.

Na ovaj dan se izbegava drugi posao. Sremci izbegavaju beli luk, a domaćice zorom pometu kuću i bace metlu iz dvorišta da oteraju sve nečistoće.

U južnoj Srbiji veruje se da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i prognoziraju vreme.

Crveno slovo u kalendaru

Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Žene na ovaj dan nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im se na rukama pojaviti plikovi.

Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća.

Ne treba organizovati nikakvo veselje, niti slušati muziku, jer je ovo najtužniji hrišćanski praznik.

Farbanje jaja

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca. Budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ova boja se najčešće upotrebljava. Prvo ofarbano jaje se naziva „čuvarkuća“, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću. Prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.

Na dan Vaskrsa svi ukućani treba prvo da pojedu po jedno jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Espreso

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top