Danas slavimo Svetu velikomučenicu Jefimiju i blaženu Olgu

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetu velikomučenicu Jefimiju.

Sveta velikomučenica Jefimija rođena je, vaspitavana i ovenčana mučeništvom u Halkidonu, gradu Vitinije, koji leži na zalivu Crnog Mora, prema Carigradu, s druge strane moreuza Bosfor.

Postradala je tokom carovanja Dioklecijana, a na taj dan se praznuje njen spomen. Ono po čemu je bitna svetiteljka je čudotvorno dejstvo njenih česnih moštiju, koje se posebno prikazalo kao takvo za vreme četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu. Taj sabor je sazvan u vreme cara Markijana i Pulherije 451. godine posle smrti cara Teodosija Mlađeg. Povod za saziv ovoga Sabora dala je Dioskorova jeres, patrijarha aleksandrijskog i Evtihija, arhimandrita carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, nego samo jedna, božanska.

Na dan pomena svete Efimije, svake godine je isticala krv iz njenih moštiju, kao da je tog trenutka potekla iz rana i ta krv je sakupljana. Mermerna grobnica je bila velika i pokrivena mermernom pločom, a unutra se nalazio drveni kovčeg sa moštima. Na mermernoj grobnici sa leve strane nalazio se maleni otvor koji se otvarao u potrebno vreme i kroz koji se mogla provući ruka. Kroz taj otvor bi episkop po završetku noćnog bdenja i pred liturgiju provukao sunđer i skupljao krv koju bi kasnije iscedio u posudu koja je bila predviđena samo za to.

LJudi kada su to videli, uz veliku zahvalnost Bogu i svetoj mučenici, mazali bi se tom krvlju radi blagoslova i isceljenja od bolesti. Osim što je isceljivala, ta krv je bila i veoma miomirisna. Dešavalo se da se krv izliva iz moštiju i u danima kada nije njen pomen, posebno kad bi arhijerej te crkve vodio bogougodan život.

Osim toga, Efimija se javljala vernicima koji su joj se sa verom molili, kao i onima koji su ležali u bolesti, ili bi joj se u raznim nevoljama obraćali za pomoć. Sa svih strana, naročito iz Carigrada, dolazio joj je narod na poklonjenje.

Hrišćanstvo je primila velika ruska kneginja Olga, dobivši na krštenju ime Jelena. Ona je želela da krsti čitavu Rusiju, mnogi su i sledili njen primer, ali da u potpunosti ostvari svoju želju nije uspela, i čak je i njen sin, surovi Svjatoslav, ostao paganin. Ali njen unuk Vladimir je rešio da promeni veru. Kada je on počeo da se priklanja Pravoslavlju, sazvao je svoje boljare i vojvode na sastanak. Pošto su izneti mnogi argumenti u korist primanja Pravoslavlja iz Carigrada, boljari su rekli: «Da ta vera nije dobra, ne bi je primila najmudrija od žena Olga». Taj argument je bio toliko ubedljiv, da je pitanje o primanju vere bilo rešeno. Ono što Olga nije mogla da učini za života, učinila je posle smrti. Spomen na nju kao svetiteljku počeo je da se proslavlja po celoj Rusiji na dan njene smrti, 11. jula, zajedno sa sv. Jefimijom, čije su mošti prenesene iz Halkidona u Carigrad.

Magazin.novosti