Bože sačuvaj, obukla se kao da ide da plati račune u pošti

Ponovo je Jelena Đoković turila prst u oko ženama.

Zapravo, turila im je u oko bež sandale, belu košulju i bež pantalone koje je obukla za venčanje Novakovog najmlađeg brata, devera joj.

Bože sačuvaj, ovako ja idem do prodavnice.

Ovako se ide u poštu da se plate računi ili u Sud.

Baš jutros sam ovako otišla na posao, samo sam viša pa mi lepše i stoji.

Obukla se kao da ide na venčanje u Mesnu zajednicu.

A gde su joj suknja i marama za crkvu. Obukla se za kafanu posle crkve.

U subotu sam bila na kafi ovako obučena.

I po meni top komentar:

Mogla je da bira svečanu toaletu kakvu poželi.

Pa, mogla je, naravno da je mogla, i baš zato što može da bira, izabrala je ono što želi da nosi. Kao što bi možda ti obukla haljinu od krljušti sa šlicem do međunožja, da se malo vidi polni organ pa da se nagađa ko uvek ima li ili nema gaćica.

Sise ko tempirane bombe podignute sunđerima do podbratka, sandale ko štule na kojima smo se zajebavali ko klinci, nadograđen rep, zalepljene trepavice umesto lepeze, i naravno tona šminke koju će ragu čorba i prasetina da razmuljaju.

I opet okej, šljašti sestro ako ti se šljašti, lomi noge, padaj, ustaj, pričvršćuj rep, lepi trepavice u toaletu, nameštaj haljinu da se ne vidi organ polni, podiži sunđere, pazi sise.

I obavezno ogrni maramu jer tako se poštuje crkva, uz malo krljušti kao disco ball po ikonama.

Tvoj izbor.

Mogla je Jelena da obuče i svedenu haljinu, ali onda bi pisali da nije recimo dovoljno našminkana.

Mogla je da se našminka, onda bi joj frizura bila loša, kao kod tinejdžerki za školu.

Mogla je da obuče krljušti, podigne se na štule, ima dekolte, onda bi bila “bruka i sramota”.

Mogla je da obuče skupocenu svečanu toaletu, onda boja ne bi odgovarala.

Prst je u oko i tu završavam ovu priču.

Ono što me je više zabrinulo jeste što ovakvi brojni komentari oslikavaju sve učestaliju naviku devojaka da se sređuju za jutranju kafu kao da idu na maturu, po ulicama iscrtane devojčice, golih stomaka, u pretesnim pantalonama kojima naglašavaju podignute zadnjice, lepe se trepavice za svaki dan, tetoviraju obrve od 15 godine, lepe veštački nokti, pola srednjoškolki jedva olovku drži, tek propupelim sisićima grade samopouzdanje, borave u solarijumu, prže mladu kožu, gledaju majke, a da ne govorimo o starleta izgledu koji sve više uzima maha, pa će vađenje rebara postati uskoro rutinski zahvat kao kad ideš da staviš plombu kod zubara.

Ne mislim da preterujem, jak je diktat kako treba da izgleda devojka današnjice. Pri tom nigde ne vidim ženu poput Jelene, prirodnu, negovanu, urednih noktiju, vitkog tela, smernu i lepu.

Može da bude iritantna, ali to nema nikakve veze sa onim o čemu pišem i stilovima koji se nameću devojčicama već dovoljno nesigurnim jer odrastaju u mrežnom svetu gde je sve isfotošopirano.

Volela bih da je umesto svake uvrede, napisano kako je to trebala da se obuče da bi se reklo “ovo je okej”. Čisto da znamo kako stvari stoje. Da znam kako da se obučem za neko nastupajuće venčanje, jer od sutra idem u poštu u beloj košulji i bež pantalonama. Da ne omanem jer nisam ispoštovala kodeks oblačenja za svadbu.

Od kodeksa mi je muka. Od onoga “tako je red”.

Od “meni se to ne sviđa”, a niko te pitao nije.

Jer stvarno: Ko te je šta pitao?

Preuzeto sa: luftika.rs