Simptomi GALOPIRAJUĆE LEUKEMIJE od koje je preminuo Siniša Mihajlović

Slavni fudbaler Siniša Mihajlović je preminuo u 54. godini nakon borbe sa galopirajućom leukemijom.

Nakon što se pre tri godine saznalo da se naš proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović bori sa galopirajućom leukemijom, ta dijagnoza je postala jedna od najtraženijih na svim Internet pretraživačima na našim prostorima.

Hematolog iz Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Ana Vidović je još 2019. u razgovoru za Blic ženu govorila o toj bolesti, simptomima i načinu lećenja.

Akutna leukemija je maligna bolest krvi koja brzo napreduje. Postoje dva glavna oblika kod odraslih – mijeloblastna i limfoblastna, a simptomi koji ukazuju na ovu bolest su konstantan umor, povišena temperatura, pojačano znojenje, znakovi krvarenja, naročito po koži.

– Akutna leukemija je maligne hematološke bolesti koje se karakterišu ubrzanim deljenjem i nagomilavanjem mladih leukemijskih ćelija u koštanoj srži, a zatim u krvi i mnogim organima, jetri, slezini, a ponekad i u centralnom nervnom sistemu. Suština poremećaja je u blokadi normalnog procesa sazrevanja ćelija krvi, koje ostaju nezrele i beskorisne, kao i u zaustavljanju procesa prirodnog umiranja ćelija, takozvanoj apoptozi – objašnjava doktorka Vidović.

Usled toga, kaže, nastaje malokrvnost, smanjenje broja trombocita, dok je broj belih krvnih ćelija najčešće povećan, kod oko 60 odsto bolesnika, ali može biti i normalan, pa i snižen. Uzroci nastanka akutnih leukemija su mnogobrojni, mada proces same geneze ove bolesti još nije u potpunosti rasvetljen.

– Zna se da jonizujuće zračenje, ranija primena citostatika, različite hemikalije koje se koriste u industriji i poljoprivredi, kao i neke imunološke bolesti imaju uticaja na nastanak leukemije. U principu, ovo nisu nasledne bolesti i spadaju u retke poremećaje, sa oko dva do šest novoobolelih na 100.000 stanovnika. Nešto su češće kod muškaraca, ali to nije statistički značajno – ističe doktorka Vidović.

Postoje dva glavna oblika akutnih leukemija kod odraslih: mijeloblastna (čini oko 75 –80% svih akutnih leukemija) i limfoblastna (20 –25%).

Kod dece dominira akutna limfoblastna leukemija.

– Simptomi akutnih leukemija su prilično nespecifični: malaksalost, umor, pojačano znojenje, povišena temperatura, gušobolja i posebno pojava znakova krvarenja, naročito po koži u vidu sitnih tačkastih krvarenja, modrica ili pak slivenih krvarenja po sluznicama.

Dijagnoza se postavlja primenom tačno određenog algoritma i podrazumeva niz procedura.

– Citološkim pregledom koštane srži određuje se procenat mladih leukemijskih ćelija. Nalaz 20 odsto i više procenata ovih ćelija potvrđuje dijagnozu akutne leukemije.

Lečenje se uvek najpre počinje hemioterapijom tako što se pacijentu daju dva ili više citostatika u obliku infuzija.

– Tu je i suportivna terapija, čiji je razvoj u velikoj meri doprineo poboljšavanju rezultata lečenja primenom adekvatnih antibiotika, antimikotika, transfuzija krvnih derivata… Kod pojedinih oblika primenjuje se ciljana, target terapija, što predstavlja novi vid lečenja akutnih leukemija i, naravno, transplantacija matičnim ćelijama od podudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca. Stopa izlečenja varira u zavisnosti od oblika akutne leukemije, uzrasta bolesnika, pridruženih bolesti…

Siniša Mihajlović je zauvek otišao u legendu, a ostaće zauvek upamćen po svom duhu, energiji, slobodnim udarcima i lepim rečima o Srbiji i našem narodu.

GLOSSY, BLIC ŽENA