Sutra je Ivanjdan, praznik devojaka i nerotkinja: Ako želite dete, večeras obavezno ovo uradite!

pixabay.com

Kuća i porodica

Sutra je Ivanjdan, praznik devojaka i nerotkinja: Ako želite dete, večeras obavezno ovo uradite!

Pravoslavni vernici sutra slave Ivanjdan kao spomen na proroka Jovana Preteču i Krstitelja koji je najavio Hristov dolazak

Ivanjdan ili Ivandan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po julijanskom, odnosno 24. juna po gregorijanskom kalendaru.

Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.

Crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, ali narod se radije bavi ovozemaljsklim „životnim pitanjima“ – zdravlja, prijateljstva i, poslednje ali ne i zadnje – ljubavi.

Na dan ovog velikog sveca praktikuju se i različiti narodni običaji.

Na Ivanjdan, veruje se, sunce sija najjačom snagom. Otvaraju se nebo i zemlja, sunce zastaje, zaigra tri puta na nebu, progovaraju biljke i životinje, voda i biljke postaju čudotvorne i lekovite.

Zbog ritualnog branja bilja ovaj praznik su u nekim krajevima zvali Sv. Jovan Biljober.

Deca koja se provuku tri puta kroz venac od cveća i skoče unapred – cele godine će biti zdrava i srećna. Onaj ko porani i prvi stavi venac na kapiju i kuću, obezbeđuje svojoj porodici sreću i napredak. Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

Noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.

Verovanje kaže da kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, treba da se provuku i žene koje nemaju decu.

U Homolju devojke na Ivanjdan praktikuju jednu vrstu ljubavne magije. Kako je zapisao Dragomir Antonić u knjizi „Običajnik kod Srba, na ovaj praznik devojke od poljskih trava pletu venčiće, provlače ispod bluze, a zatim kroz njega pogledaju u momka koji im se dopada verujući da će tako on poludeti od ljubavi i da ni jednu drugu neće gledati.

Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.

Još se verovalo da u ivanjdanskoj noći paprat cveta jedini put u godini i da taj cvet ima magičnu moć koja je u stanju da savlada demone i omogući bogatstvo i uspeh.

Ivanjdansko cveće se koristi i kao afrodizijak. A zbog svoje slatkaste, cvetne mirisne note u aromaterapiji se ivanjdansko cveće uspešno kombinuje sa citrusima, tamjanom, lavandom, sandalovinom i jasminom.

U periodu od Božića pa do Ivandana, u vreme jačanja Sunca, nad plodnošću, koja je povezana sa Sunčevom svetlošću i toplotom, vlast ima Kupalo, mlado Sunce, a onda je, simbolički, davanjem cveta, predaje svom bratu Koledu.

U Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, ljudi odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

(Stil.Kurir.rs)

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top