VERNICI ĆE JE VEĆ VEČERAS DOZVATI U POMOĆ: Običaji koji se poštuju na Svetu Petku

Printscreen

Kuća i porodica

VERNICI ĆE JE VEĆ VEČERAS DOZVATI U POMOĆ: Običaji koji se poštuju na Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva slavi 27. oktobra veliki praznik – Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu i kao zaštitnicu žena, siromašnih i bolesnih. Sveta Petka u srpskom narodu veoma je poštovana i cenjena, pogotovo među ženama čijom se zaštitnicom smatra.

Njen kult neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne, piše Mondo.

U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvećene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo počivale.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi.

Kapela Svete Petke je podignuta na tom izvoru za koji se veruje da isceljuje očne bolesti i u tu se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke. I u beogradskom naselju Železnik nalazi se još jedan izvor Svete Petke za koji vernici tvrde da je ekovit i čudotvoran. Priča se da su baš na tom izvoru slepi progledali, nepokretni prohodali, a nerotkinje uspele da dobiju decu…

Sveta Petka je srpskog porekla, i potiče iz imućne i pobožne porodice. Rođena je u Epivatu u Trakiji, između Silinavrije i Carigrada, krajem 10. ili početkom 11. veka. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci.

Bila je usamljena, mnogo godina je provela u pustinji, a prema predanju, javio joj se anđeo i usmerio je da širi Hristovu veru. U doba pozne starosti poslušala je glas anđela, ostavila pustinju i vratila se u Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Prepodobnu mati Paraskevu proslavio je njen podvižnički život u pustinji, ali i mnogobrojna čuda koje je, kako kažu verovanja, učinila posle upokojenja, a prema rečima vernika, čini ih i dan danas.

Nakon što se, prema predanju, svetiteljka u snu javila nekom Georgiju i Jefimiji, hrišćani iz Epivata pronašli su njene mošti i preneli ih u hram Svetog Petra i Pavla. Njene čudotvorne mošti prenošene su od tada mnogo puta.

U Carigrad, pa u Trnovo, a onda su opet vraćene u Carigrad, pa odatle u Beograd. Sada se njene mošti nalaze u rumunskom gradu Jašiju, a mali prst na Kalemegdanu.

Narodna verovanja kažu da na Svetu Petku ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.

Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća.

Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj. Ta se voda naziva adžijama.

Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.

A od kolača koji je isekla, ili domaćica ili žena gost koja je prva stigla, treba sačuvati mrve.

Još od davnina postoji verovanje da Sveta Petka može da predskaže budućeg supruga svake žene.

Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuće ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija. I dodaje da će devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noći videti i svoju sudbinu, i budućeg muža u snu.

Prema narodnom verovanju, Sveta Petka se vernicima često javlja u snu iz dva razloga: kako bi pružila utehu i donela dobre vesti ili kao vid upozorenja da pravimo greške.

Ovoj svetiteljki, mole se vernici širom Srbije, a na njen dan, 27. oktobar, mogu se videti redovi vernika pred svetinjama podignutim u čast Prepodobne mati Paraskeve.

MONDO.RS

Kliknite da komentarišete

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ostalo u Kuća i porodica

To Top