Maja ima jedanaestoro dece, zaposlena je i ima samo 37 godina: Jutro je najteži deo dana, svi uglas viču mama i nešto traže!

Trudnoća, porođaj, dojenje, pa opet sve u krug. Ovako bi se ukratko mogao opisati život hrabre Maje u poslednjih 12 godina. Oduvek je maštala o velikoj porodici, a taj san ostvario joj se sa njenim Rašom. Odgajaju 11 dece, imaju privatnu firmu i ne skidaju osmeh s lica.

Šest sati ujutru. U kući Kovačevića u selu Vrdila kod Kraljeva mir i tišina. Mama Maja ustaje prva, brzo se sprema i pije kafu s nogu, a onda ide od sobe do sobe i razbuđuje svoju vojsku, njeno 11 dece. Neretko, probude se i sami i tad u sekundi nastaje haos. Svi uglas samo viču mama i nešto traže, a ima i onih koji bi da se maze. Uvek nekom nešto fali, pa tako jednima nedostaju čarape, drugima trenerka ili majica, a oni najmlađi negoduju jer žele da im se promeni pelena, pronađe duda ili napravi mleko. A za pranje zuba u toaletu maleni Kovačevići moraju da čekaju u redu.

– Jutro nam je najteži deo dana. Tad svima nešto treba u istom trenutku, a još njih šestoro žuri da se spremi za školu. Ali to traje do osam i poslije toga nam dan izgleda kao u svim drugim porodicama. Stariji su u školi, a ja i ovi mlađi spremamo ručak i obavljamo druge obaveze – kaže Maja (37), koja je sa suprugom Radišom od svoje 17. godine.

Da bi se svi zasladili treba bar pola kilograma čokolade

Iako imaju 11 dece nije imala blizanačke trudnoće, a u ulozi detetom kad je rodila Ružicu. Priznaje nam da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, iako ima samo brata.

– Znate šta, kad žena pored sebe ima dobrog muža i dobrog čoveka, onda može da ima i desetoro dece. Samo je bitno da je on razume i podržava, a meni se posrećilo da nađem takvog muškarca – iskreno priča Maja o svom Raši i otkriva nam da je on trenutno u bolnici zato što je polomio kuk.

U njihovoj kući ne postoji podela na muško-ženske poslove, a i deca imaju svoje obaveze. Tako je Miloš zadužen da ide u prodavnicu, Milica vodi računa imaju li svi čarapice na nogama kako se ne bi prehladili, Milan i Mihailo brinu o bebama i vrlo su požrtvovani i odgovorni, iako su tako mali.

Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i na vreme moraju da misle o svemu jer organizovati život u jednom tako velikom domaćinstvu nalik je organizaciji posla u manjem preduzeću. Ipak, najgore je kad zakaže tehnika.

– Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš i to nas potpuno parališe jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno povećava – kaže Maja, pa skoči sa kreveta da pomeri nestašnog Miodraga, kako mu lampa ne bi pala na glavu.

Otkriva nam i da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede. Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i umesto igračkama najviše vole da se igraju jedni sa drugima. Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.

– Kad zaspu, obavezno ih obiđem. Prvo ih prebrojim, a kad se uverim da su svi tu i kad vidim kako bezbrižno i slatko spavaju shvatim koliko sam srećna žena – priča Maja i dodaje da se tad u tišini vrlo često presabira da li se tokom dana ogrešila o neko dete, kao i da li je dobar roditelj.

Svesna je da fizički ne može da se svakom posveti u onom trenutku kad je njima to potrebno, pa je zato ponekad i grize savest. Ali brzo je prođe jer i da ima dvoje dece, ta pitanja bi je svakako ponekad mučila.

Ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu

Ipak, najviše se iznervira kad deca iz škole dođu zabrinuta, zato što su ih drugari zadirkivali.

– Deca k`o deca. Sa komentarima znaju da budu vrlo okrutna i surova, pa su tako prozivali našu decu govoreći im „Koliko vas ima. Pa vi ste kao cigani“. Ali Rašo i ja uvek porazgovaramo sa njima, objasnimo im zašto ne treba da obraćaju pažnju na takve komentare i brzo ih to prođe. Na sreću, deca su nam pozitivna, baš kao i ja – objašnjava Maja, koja je po zanimanju novinar.

Miloš je vrlo slab na malog brata

Na naše iznenađenje ona nije samo mama, već je i uspešna poslovna žena. Sa suprugom Radišom ima izdavačku kuću „Glas Srbije“, koja izdaje „Kraljevske novine“, kao i „Glas Srbije“. Iako se od izdavaštva teško živi, Kovačevići ne kukaju. Naprotiv, nervira ih kad se o velikim porodicama u našoj zemlji priča kao o velikom socijalnom problemu.

– Čim počnete da se žalite kako vam loše ide, odmah sledi rafal pitanja i osuda. Šta vam trebaju tolika deca, od čega mislite da ih izdržavate i školujete, nije poenta samo praviti decu… Baš zato imam veliku želju da dokažem da to nije tako i iz tog razloga mi ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu –naglašava Maja i otkriva da je i predsednica udruženja „Persida Karađorđević“, koje se bavi problemima višedetnih porodica.

Zato što imaju privatnu firmu Kovačevići nemaju pravo ni na dečji dodatak, ali kako kažu, ne posmatraju život kroz novac.

– Svaka druga porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Mislim da uopšte nije problem u novcu, već u tome što ljudi iz svoje sebičnosti i samoživosti neće da imaju više dece. Hoće ljudi svoj mir, neće da im neko ovako kao meni stalno visi nad glavom i čupa ih po celi dan. Ali ja to volim i moja deca su moj život – zaključuje Maja na kraju razgovora, tokom kog je u svakom trenutku oko nje bilo bar četvoro dece. Jedni su se smenjivali u krilu, drugi na ramenima, a treći na nogama. I tako po ceo dan.

Izvor: pozitivanstav