Pet lekcija Amiša o roditeljstvu

Ovo mišljenje zastupa Serena B. Miller, autorka knjige ”Više nego sretni: Mudrost roditeljstva Amiša.” Millerova je s koautorom Paulom Stutzmanom napisala ovu knjigu nakon što se naselila blizu Amiša u Južnom Ohiu jer je primetila da su njihova deca bila ljubazna, lepo odgojena i sretna – sve vreme. Shvatila je da njihovi roditelji verovatno rade većinu stvari kako treba i da bismo se u mnogo čemu mogli ugledati na njih.

Evo pet saveta o roditeljstvu koje je naučila od Amiša:

1. Zaposlite dete

„Amiši uče svoju decu da budu od pomoći u ranom uzrastu,“ Millerova kaže da je to savet broj jedan. Male kućne poslove dete treba dobiti već oko druge godine. Poslovi čine da se oni još kao mali osećaju važnim i neophodnim delom porodice. Jedan od zadataka bi mogao biti, da spreme na mesto svoje kapute i obuću. Jedna dovitljiva mama se dosetila da u svaki uredno odložen kaput stavi poslasticu kao nagradu. Druga deca bi znala da, ako ne spreme svoje kapute na mesto, neće dobiti ni poslasticu. To bi u početku bilo podmićivanje, ali bi vremenom izraslo u dobru i korisnu naviku.

Do četvrte godine, deca Amiša već sakupljaju jaja, postavljaju sto, i pleve korov iz vrta. „Dečji doprinos porodice se poštuje i vrednuje,“ primećuje Millerova. „Fokus nije toliko na disciplini, već na stvaranju navike i treningu.“ Svi ti poslovi tokom dana, kao i mnogo igre na otvorenom, sagorevaju višak energije koji bi inače bio usmeravan ka lošem ponašanju.

2. Deci daju kvalitetnu, neprerađenu hranu

Millerova napominje da nije nijednom čula dete Amiša kako se žali na posluženu hranu. Osim što fizički rad čini da zaista ogladne, taj isti rad u vrtu ih uči da poštuju hranu koja se iznosi pred njih. Znajući koliko je vremena proteklo u radu – od pripremanja zemljišta za sadnju i setve, pa do plevljenja, kopanja i zalevanja i naravno berbe, sve što deca rade ima efekta na njihov apetit i poštovanje prema hrani.

Naravno da nisu probirljivi kada vide da njihovi roditelji celi dan provedu u vrtu ili njivi da bi im doneli te sveže sastojke za večeru. Kada deca uče da kuvaju sama jednostave obroke, poboljšavaju svoju ishranu. To ih udaljava od čipseva i brze hrane, a kuhinja je odlično mesto za dodelu malih poslova dok ne budu dovoljno stari da sami kuvaju obroke za sve.

Naučite vaše dete kako da uzgoji bilo što jestivo – čak i ako su to samo sveže začinske biljke na prozorskom simsu. To im takođe može pomoći da razviju veću zahvalnost prema hrani, i smanje probirljivost.

3. Ograničite korištenje medija

„Hiljade brižljivo obrađenih reklama koje vidimo svake godine imaju jedan isti cilj – da nas učine nezadovoljnim našim stvarima, našim životima, našim telima, našim zdravljem, i našim domovima“, kaže Miller. „Ako smo dovoljno nezadovoljni, oglašivači se nadaju da ćemo uskoro kupiti njihov proizvod. Amiši nemaju dugu listu želja za proizvodima i njihova deca ne kukaju za najnovijim igračkama jer retko znaju da uopšte postoje.“ Miller takođe primećuje da je anoreksija skoro nepostojeća u kulturi Amiša. „Njihov kulturni fokus nije na fizičkoj lepoti, već na razvijanju vrednosti ljudskog bića.“

To ne znači apsolutno ignorisanje televizije – neki Amiši čak imaju DVD playere koji rade na baterije u svojim domovima. „Ovi uređaji se čuvaju za duge zimske dane ili ponekad za duže bolesti deteta“, kaže Millerova. „Mala kuća u preriji“ i „The Waltons “ su favoriti, jer ove emisije sadrže mnoge slične i njima podobne principe koje Amiši roditelji žele da njihova deca uče. Svi roditelji mogu smanjiti uticaj medija na svoj i detinji život uz malo dobre volje i samodiscipline.

4. Naučite dete pravilu prioriteta

“Od malih nogu, deca Amiša uče da su njihove potrebe i želje važne, ali ne i važnije od potreba drugih,” objašnjava Millerova. „Svaku odluku roditelji Amiša donose pažljivo, prvo je promatrajući kroz filter i ocenjujući kako će ta odluka uticati na porodicu u celini, a ne samo kako će to uticati na pojedinca. Sebično ponašanje se ne toleriše dugo.“

Roditelji Amiši ovim konceptom uče decu da postanu davatelji – i najbolji način za tu lekciju je davanje samog sebe. „Nađite način da vaše dete pomogne drugima,“ sugeriše Milerova. Bilo da je to pravljenje juhe za bolesnog prijatelja ili hranjenje susedove mačke dok je on na putu, ove akcije pomoći će deci da prepoznaju potrebe drugih ljudi.

5. Osigurajte porodične trenutke

Jedan otac Amiš je spomenuo Millerovoj da kada se neko od njegove dece počne loše ponašati, on zna da je to znak da je detetu potrebno više njegove pažnje, koju mu on posvećuje sve dok se ponašanje ne popravi. „Njihov izabrani način života ipak im omogućuje da provode više vremena zajedno kao porodica,“ priznaje Millerova. „Činjenica da nemaju struju, znači da je porodica na okupu naveče, a ne svako u svojoj sobi ispred nekog od ekrana. Umesto toga, oni su zajedno, okupljeni u jednoj sobi i provode vreme čitajući, šijući, baveći se nekim zanatima, sastavljajući zajedno slagalice, ili igrajući se zajedno.“

Iako je to težak zadatak za mnoge roditelje, Millerova predlaže da jednom nedeljno priuštite deci „staromodnu“ noć. „Deca bezrezervno uživaju kada umesto električnih lampi upalite sveće ili petrolejske lampe, skupite se oko njih i čitate ili se igrate društvenih igara.“, kaže ona. Ničim pomućena pažnja pružena deci, melem je za njihove duše.

Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor : Detinjarije.com/ Yahoo