BITNO DA IH DEČACI PRIMETE: Da li su devojčice postale agresivnije ili tuku druge jer su željne popularnosti?

Postavlja se pitanje da li su devojčice inače agresivnije od dečaka ili su to postale. Ono što zabrinjava jeste potreba da iživljavanje bude zabeleženo kamerom kako bi moglo da dođe do što više gledalaca.Psiholog i savetnik za roditelje Nikolina Milosavljević objašnjava da svako od nas ima određenu količinu agresije i da ona sama po sebi nije nužno loša, ali presudan je način na koji je ispoljavamo. U slučaju vršnjačkog nasilja očito je u pitanju negativno i nekorisno ispoljavanje.

– Negativna manifestacija se kod devojčica ranije ogledala kroz ogovaranje, izopštavanje jedne devojčice iz grupe, kroz psihološko nasilje. Ali, nemamo konketne podatke kako je nekada bilo, da bismo precizno mogli reći da su danas devojčice agresivnije nego ranije. Moguće je da smo sada samo više izloženi takvom sadržaju – kaže Milosavljević.

I upravo taj sadržaj, ti brojni snimci, otvaraju pitanje zašto deca imaju potrebu da tu agresiju i zabeleže i distribuiraju?

Četiri faktora određuju ponašanje deteta
Milosavljević objašnjava da je potrebno posmatati širi kontekst i biti svestan da vršnjačko nasilje ima nekoliko nivoa. Konkretno, zavisi od četiri faktora: individualnog, porodice, škole i društva koje neguje određene vrednosti.

– Sva deca žele da budu prihvaćena i značajna. Neka deca žele da budu popularna. Na njihov odabir pomoću kog sadržaja će to i postati utiču ova četiri faktora – zaključuje ona.

Jezive scene nasilja u Barajevu: Devojčica nemilosrdno udara vršnjakinju, dok druga deca navijaju i psuju

Odsutni roditelji, rijaliti i tehnologija
O ovoj temi razgovarali smo i sa školskim pedagogom Brankom Tišmom, koja primećuje da se devojčice češće tuku nego ranije. Međutim, kaže i da postoje i snimci dečačkih tuča, a da smo mi kao društvo tolerantniji na njih, vodimo se mišlju da se „podrazumeva da se dečaci malo koškaju“.

Ona smatra da agresija koju ispoljavaju devojčice sada dolazi do izražaja jer se promenio socijalni kontekst. Ipak, i ona smatra da je za negativno ponašanje deteta odgovoran roditelj.

– Manje se bavimo decom, manje ima bliskosti, angažovanja. Deca su sve više sama i sa tehnologijom.

Tehnologija im je najvažnija…
Tišma dodaje i da se modeli ponašanja zasnivaju na rijaliti emisijama, i da je generalno zastupljen opšti pad morala.

Pogrešno shvaćen feminizam
Dečji psiholog Aleksandra Janković potvrđuje naše zapažanje da su devojke izuzetno agresivne, a smatra da iza ove pojave stoji ideja da će se tako izjednačiti sa dečacima, da će biti važnije i interesantnije.

Nasilje zbog pažnje?
– Devojke se trude da budu kao muškarci, po stilu, oblačenju, izražavanju. Drugi pol tog problema jesu one koje se trude da budu kao lutke, sponzoruše. Devojčice koje imaju problema sa agresivnim impulsom na ovaj način pokušavaju da nađu svoju poziciju, često i da ih dečaci primete, makar ih se i plašili – kaže Janković.

Ona u snimcima ovih tuča i iživljavanja vidi devojčice koje su pogrešno shvatile feminizam.

– Žene bi i te kako trebalo da budu ravnopravne i da dobiju mesto koje im pripada, ali ovo je pogrešan način. Ovde je u pitanju pogrešno shvaćen feminizam – smatra Janković.

Ona dodaje da adolescenti inače pokušavaju na svaki način da privuku pažnju, ali su se tuče nekada vezivale uz dečake. Danas, devojke hoće da pokažu da su jednako snažne, imaju ideju moći, žele da preuzmu primat, ali tuče i iživljavanje nad slabijim su pogrešan način za to.

Nasilnik nema problem sa žrtvom, već sa sobom
Na snimcima vršnjačkog nasilja primećuje se i da nisu u pitanju klasične tuče – žrtva uglavnom ne uzvraća. Zašto nasilnik ima potrebu da kinji nekog ko se ne brani?

Napadaju osobu koja se ne brani…
– Nema konflikta sa konkretnom osobom, usmeren je samo na sebe, nema interesovanja za drugu osobu i stupanje u konflikt sa njom. Narodski rečeno, to je iživljavanje. Nekontrolisano ispoljavanje agresije proizilazi iz frustracija. Ipak, postoje osobe koje frustracije umeju da ispolje na socijalno prihvatljiv način – kaže Janković i dodaje da su ovi agresivni mehanizmi u sprezi s narcisističkom kulturom koja je u današnje vreme dominantna.

– To nije problem samo kod nas, planetarno je prisutno. Povišen nam je prag tolerancije, a snižena kontrola impulsa. Svašta je već viđeno, nema šoka – dodaje ona.

Dečji psiholog podseća i da su tinejdžeri suštinski veoma ranjivi i slabi, a da u njihovim krugovima to prosto – nije kul.

– Svako može postati žrtva nasilja ako se nađe u poziciji slabosti. Adolescenti su inače najranjivija grupa i zato ne žele da pristanu da se ranjivost vidi. Nije kul da se neko rasplače ili ispriča svoj problem, jer onda izgleda kao da ne može sa njim da se nosi. Mladi su potpuno socijalno nevešti – kaže ona, objašnjavajući da je velika razlika između fizičkog, intelektualnog i emotivnog uzrasta u okviru jedne osobe te dobi, i da tinejdžeri ne znaju kako da se nose u određenim situacijama.

Snimaju tuče, jer su to naučili od roditelja
Potrebu da agresivnost zabeleže i „kače“ na društvene mreže objašnjava time da sami roditelji „objavljuju sve i svašta“ na svojim profilima.

Sistem ponašanja – da dok neki događaj ne bude objavljen, neće ni dobiti na važnosti, adolescenti pre svega preuzimaju od roditelja.

– Ljudi su se usmerili na spoljašnje reakcije drugih: na lajkove, preglede, komentare, bili oni pozitivni ii negativni. Deca nisu zrela i ne mogu da naprave granicu između virtuelnog i pravog sveta. U odsustvu pravih relacija, okreću se virtuelnom svetu, gde imaju više „drugara“. To počinje da odnosi prevagu nad realnošću, jer je u virtuelnom svetu sve moguće.

Sve se vrti oko lajkova…
Zašto niko ne pritekne u pomoć?
Aleksandra Janković osvrnula se i na činjenicu da deca koja posmatraju dok neko maltretira njihovog vršnjaka, mahom ne reaguju. I to je povezala sa modelom koji tinejdžeri vide od odraslih. Podsetila je na primer od pre nekoliko godina:

– Muškarac je pokušao da skoči sa Brankovog mosta, i dok je stajao na ivici, ljudi su izlazili iz kola i slikali ga, umesto da ponude pomoć. Iznervirani što su zbog njega zaglavljeni u saobraćaju i ne mogu da prođu, maltene su mu dobacivali: „‘Ajde više skoči da prođemo“ – kaže Janković.

– Deca rade ono što vide od nas. Ljudi se ne usuđuju da se umešaju. Toliko porodičnog nasilja, a niko od komšija da zalupa na vrata. Ranije je toga bilo i te kako. Sada kao da postoji preporuka „Nemoj da se mešaš“, „Ostani po strani“.

Ona veruje da se veliki broj adolescenata ne slaže sa onim čemu su prisustvovali, ali se plaše da će i sami biti targetirani, izopšteni; neće moći nekome da pomognu, ali će i sami ispaštati kad se neko okomi na njega jer je pokazao slabost time što je nekog pokušao da zaštiti.

Izvor: blic.rs