Nemam decu, ali imam pravo na svoje mišljenje!

Ne znam šta je sa ženama, kad se porode kao da im neko operiše mozak! Posebno mi je muka od tih što omalovažavaju nas bez dece! Nemam decu, ali imam pravo na svoje mišljenje!

Dve žene su deset minuta ogovarale drugaricu tako da ih ceo kafić čuje.

– I onda je ona rekla kako ne može da stigne za pola sata do centra, kao i da ne može da se zadrži mnogo, jer joj mlađe dete plače bez nje. Mislim, stvarno?! Ja ne mogu da shvatim kako neko toliko može da veže decu za sebe! Gde ti je život, ženo?!

– Bukvalno!

– Rekla sam joj da preteruje i da mora malo da se posveti sebi. Znaš šta mi je rekla? Pričaćemo kad budeš imala decu.

– Majke ti?!

– Majke mi! Ne znam šta je sa ženama, kad se porode kao da im neko operiše mozak! Posebno mi je muka od tih što omalovažavaju nas bez dece! Nemam decu, ali imam pravo na svoje mišljenje!

– E neka si rekla!

Sedela sam dva stola od njih i sve vreme mislila na jednu prepisku na Fejsbuku. Isto ovako otprilike je tekla. Majke protiv nemajki. Treći svetski rat može da izbije ako se sukobe „Imam decu i nemam vremena“ i „Nemam decu, al’ imam mišljenje!“

Ja sam dugo bila nemajka bez mišljenja, pa majka s mišljenjem i konačno sam stigla do zen stadijuma: majka bez mišljenja!

Mislim samo o svojoj deci i tome šta njima prija. To što kod njih radi, neće kod druge dece. A opet to što je nečija vaspitna metoda fantastična – ne znači da ću i ja umeti tako lepo da je sprovedem. Al’ ne mešam se u tuđe vaspitanje, samo u svoje. Ne opterećujem se oko toga.

Al’ eto, nekad negde čujem i tu čuvenu: ja bih to ovako! Ili onu još bolju: „Ne bi on to kod mene mog’o!“

„Ne znam, nemam decu, ali mislim da grešiš“ – to je rečenica koju nijedna majka ne želi da čuje. Da l’ ćete naići na neku finu što sleže ramenima, pa se posle glođe u sebi što nije dobra mama ili na neku vatrenu koja kaže: „Pitaću te kad dobiješ svoju decu!“ – to je već pitanje sreće.

Ne bih ni sad rekla, al’ mi se prvi put u životu desilo da poželim da nekom nepoznatom kažem da ćuti.

– Nemam decu, al’ imam mišljenje! – odjekivalo mi je u glavi. A za tom genijalštinom išla je jedna kratka misao: „A ko te pita za tvoje mišljenje?!“

Stvarno, zapitajte se sledećeg puta, imale ili ne imale decu: zašto je vama potrebno da imate mišljenje o tuđoj deci? Roditeljstvo nije takmičenje, ne igramo poker il’ riziko. Radimo kako umemo i znamo.

Nismo svi isti. Nisu nam ista deca. Sve dok ne ugrožavamo jedno drugo: šta te briga što moje dete u novim čizmama skače po bari? Zašto na leđima nosim dete koje hoda? Zašto čitam priču za laku noć umesto da ugasim svetlo i kažem ponosno: oni se uspavljuju sami?

Šta te se tiču moji podočnjaci?

Nisi mi u koži. Nisi joj u koži. Zato ne znaš. A ne zato što nemaš decu ili imaš „bolju“.

žena-sa-detetom
Foto: Unsplash.com

Ovo nije takmičenje – htela sam da joj kažem. Vaša drugarica je želela da popije sa vama kafu. U centru, kad god da stigne i koliko god kratko mogla da ostane. Njoj je već dovoljno teško što to nije kao nekad, ne treba joj vaše mišljenje o tome kako ne misli dovoljno na sebe. Ne treba joj mišljenje zbog kog će se osećati loše, iscrpljeno i slabo zbog svojih izbora.

Treba joj podrška.

Treba joj kafa.

Treba joj druga žena koja to razume.

Koja ne bi to ni bolje, ni drukčije, ni pravilno.

Samo ona koja shvata.

Što je to toliko teško?

Svet bi bio lepše mesto da ste se umesto deset minuta ogovaranja vozile deset minuta duže do kafića u njenom kraju. Tamo gde bi ona stigla na vreme, sedela i razgovarala sa vama duže. Smejala se nekoj dogodovštini sa posla.

Svet bi bio lepše mesto kad bismo više imali mišljenje o onome što radimo mi, a ne drugi.

Zato, sledeći put kad zaustiš da kažeš: što ne ostaviš decu kod majke? Ili: imaju valjda ta deca i oca, možeš da izađeš na kafu! – zaustavi se i zapitaj: zbog čega bi neko želeo da s takvom osobom tu kafu popije?

Čemu mišljenje ako ga nepromišljeno iznosiš?

Nisi pametna, samo si drska.

Nisi joj u koži. Ne znaš.

Nema to veze sa mišljenjem ni sa decom, vidiš?

Samo s tim ko si i šta u sebi nosiš.

Ne popravljaj drugaricu, popravi sebe.

Izvor: Lola