Zašto se u životu ponekad tako kasno setimo živeti?

Kasno se setimo živeti jer dopuštamo da nama upravljaju drugi ljudi, a još više da nama upravlja naša prošlost koja nam na kraju pojede našu sadašnjost. Ali dok je i jedan novi dan pred nama – čuda se još mogu dogoditi.

Kasno se setimo živeti zato što smo pola života zatvarali oči pred činjenicama misleći da će ovaj život trajati večno, da imamo vremena u izobilju, i da vreme zapravo i ne prolazi.

To se događalo zato što smo uglavnom bili usmereni na ono negativno, na ono što nam se ne sviđa i ono što nemamo. Zato nam se činilo da je vreme stalo i da se možemo malo isključiti, da možemo odustati od potrage srca, potrage za onim lepim, onim što osećamo.

Kasno se setimo živeti zato što pola života provedemo u svađama i prepirkama ko je u pravu, a ko u krivu.

Pola života proživimo dokazujući drugima da je njihov put pogrešan tražeći od njih da se ugledaju na nas, da žive život poput nas.

Kasno se setimo živeti jer smo život toliko zakomplikovali, toliko ga učinili zamršenim da se pitamo što je u njemu bitno, zašto činimo to što činimo, i koji je zapravo smisao svega toga.

Kasno se setimo živeti jer nekada potrošimo toliko energije za stvari koje nisu vredne, toliko vremena na ljude koji samo okrenu leđa i otiđu, toliko snage za bitke koje zapravo i nisu naše. I kada krenemo razmišljati što je ostalo od našega života vidimo da su to ponekad samo ruševina do ruševine s kojima ne možemo postići ništa veliko, jer smo već umorni i istrošeni, jer je pet do dvanaest, jer se sve već zna.

Kasno se setimo živeti jer dopuštamo da nama upravljaju drugi ljudi, a još više da nama upravlja naša prošlost koja nam na kraju pojede našu sadašnjost.

Kasno se setimo živeti jer dopuštamo uvređenosti, ljutnji, razočarenju i drugim negativnim osećajima, ne samo da prođu kroz nas, nego ta se tu ugnezde i nastave živeti, a onda kada pogledamo natrag shvatimo da je možda kasno za sve.

Ali dok je i jedan novi dan pred nama – čuda se još mogu dogoditi. Trebamo samo verovati u njih i započeti ispočetka.

Mario Žuvela