Kešanski: Nije ona razvedena “raspuštenica”, niti je ostavljena “jadnica”

Ti neki ljude vole da misle da te je nešto pomerilo.

Ti kažeš “nije”.

Oni kažu “ma, jeste”.

Ti isti ljudi vole da vire kroz tvoj prozor, kroz tanku suknju, u kosu, u kesu, u novčanik, u orman, u uši deteta, u mužev auto, na primer.

Oni gledaju sa kim hodaš, kako hodaš, gde si pošla, kad se vraćaš, smeješ li se.

To su oni ljudi koji te pitaju “jel jedeš ti nešto?” i “što si tako smršala?” i “kolika ti je plata?” i “što trčiš kad si mršava?” ili varijanta za popunjene “baš si se ugojila” (u njihovom slučaju ide odmah konstatacija).

Njima prija da ti budeš u kurcu i oni će sve uraditi da bi te uhvatili u nekom sjebanom stanju da bi njima bilo dobro, a njima je dobro samo kad misle da je tebi loše.

Kakvo zlo.

Oni te čekaju da sedneš sa muškarcem koji nije tvoj muž.

Čekaju te pripitu posle ponoći.

Čekaju te da izađeš iz nepoznatog auta, zapisuju tablicu.

Čekaju te u prodavnici podbulu (ima neki problem, nije spavala, otekla sva od brige).

Čekaju te u neopeglanoj majici (jadna, ne stiže od dece da se sredi, a muž u kladionici).

Čekaju te da se središ (ode u kurvanje, isfrustrirana).

Čekaju da izgubiš posao (jer tvoj otkaz je njima kao povišica od 20 odsto).

Čekaju da vide kako ti dete slabo priča ili slabo hoda ili kako vrišti (jadno dete, nije ni čudo kakvu majku ima).

Čekaju da ti pukne brak (jer tvoj razvod je višnjica na njihov usran brak).

Čekaju da se izbezumiš u čekaonici kod pedijatra, da kažu da si nekulturni galamdžija i paničar.

Čekaju da te vide zamišljenu, zagledanu, povijene glave, jer znali su, tačno su znali da si u kurcu.

Ura!

Ti neki ljudi, uradiće sve da prate tvoj život ( na ulici ili mrežama) dok im njihov plesnjavi.

Sažvakana je ovo priča, ali uvek aktuelna. I biće tako dok ljudi ne prestanu svoj život zidati na tumačenjima tuđeg života.

Foto: pxfuel.com

Nije debela žena “krmačetina”,

niti je mršava žena “kostur bolesni”,

nije ona razvedena “raspuštenica”,

niti je ostavljena “jadnica”,

baš kao što ni ona koja ima stav i reaguje na svet oko sebe nije nužno “pomerena i nervozna”.

Stvari koje ti neki ljude vide je samo delić celokupne slike o čoveku.

Oni vide ono što žele, a istina je uglavnom skroz različita.

Mi živimo u globalnoj selendri gde je svako onakav kakvim ga drugi na prvu vide.

Nije ni čudo što smo u kurcu, jer međuljudski odnosi uzgajani na ovakvim predrasudama ne mogu izroditi empatiju i bilo kakav napredak.

Ostajemo u mestu, utabani.

Lola